Izvor: Politika, 29.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vešte ruke lažnih maserki
Iza većine oglasa u kojima se nude razni fizioterapeutski tretmani krije se organizovana prostitucija. – Termin za „masažu” zakazuje se telefonom, ali se informacije o adresi „salona” dobijaju neposredno pred dolazak
„Orijentalna erotska masaža uljima i čokoladom, zgodne mlade maserke, u vašem smeštaju, samo Beograd”, „Erotska masaža, biram klijente. Ekstra uslovi, slika obavezna”, „Profi maser, 27 godina, pruža usluge relaks-erotske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << masaže u prelepom ambijentu ozbiljnim poslovnim momcima uz maksimalnu higijenu i diskreciju”... Sudeći po broju ovakvih oglasa, žiteljima prestonice ali i drugih gradova Srbije više od ekonomske krize probleme zadaju bolovi u leđima. Čak i površnim prelistavanjem ponuda postaje ipak jasno da mnoge „maserke” i „maseri” otklanjaju i druge telesne napetosti osim onih nastalih usled višečasovnog sedenja za kancelarijskim stolom.
Prostitucija u zavijenoj formi godinama je put do klijenata nalazila kroz „agencije za poslovnu pratnju”, koje su se zbog rupa u zakonu reklamirale i na televiziji.
Kada je 2005. godine izmenama pravnih propisa zabranjeno otvoreno propagiranje najstarijeg zanata na svetu, ponuđači seksualnih usluga zaposeli su stupce u malim oglasima, nudeći gotovo sve oblike masaže: tajlandsku, orijentalnu, antistres, šijacu, relaks i, naravno, erotsku – u nekoliko varijanti.
Tako „masaža celog tela s ručnom završnicom” staje od 2.000 do 2.500 dinara, dok je „kraljevski tretman”, koji uključuje dva para devojačkih ruku, od 3.000 do 4.500 dinara. „Kompletan tretman” koji, kažu upućeni, nudi najviše košta od 4.000 do 9.000 dinara. Termin se zakazuje isključivo mobilnim telefonom, ali se informacije o adresi „salona” dobijaju pola sata pred sam dolazak.
Budući da je najčešće reč o iznajmljenim stanovima, klijent mora nekoliko minuta da čeka ispred zgrade kako bi ga „terapeutkinje” osmotrile s prozora i uverile se da nije policijski službenik. Prvom dolasku prethodi gotovo šifrovan telefonski poziv, zatim sledi pritisak na dugme interfona i traženje „te i te” osobe. Kada se mušterija ustali, zakazivanja idu lakše.
– Većina devojaka ipak preferira odlazak kod klijenta jer im iznajmljivanje smeštaja predstavlja veliki rashod – objašnjava Beograđanin V. B., dugogodišnji korisnik usluga dama iz „salona”. – Ako klijent već bira odlazak u takozvani salon, neka se drži centra grada. „Saloni” koji rade u Borči ili Kotežu poznati su po prevarama. Na primer, od mušterije se traži da novac ostavi u poštansko sanduče posle čega će mu, navodno, biti saopštena adresa stana. U tom slučaju može da zaboravi i na pare i na uslugu jer mu se devojke neće javiti, a makro će pokupiti novac.
Nije tajna da su mnoge od ovih devojaka danju uzorne studentkinje, čak i supruge, zaposlene u firmama i da se prostituciji odaju u slobodno vreme, uveče, kada završe s dnevnim obavezama. Da je tako dokaz je i činjenica da se na brojeve telefona u oglasima preko dana ne javlja gotovo nijedna.
– Nije istina ni da su sve siromašne i iz provincije. Poznajem dvadesettrogodišnju Beograđanku koja potiče iz imućne porodice, ali je svojim „radom” kupila stan – priča Beograđanin V. B.
Mnogo je, veli on, podvaljivanja u svetu „maserki”. Neke kradu termin tako što odugovlače, na primer, insistirajući da se okupaju pre odnosa ili time što u samom seksualnom činu dekoncentrišu mušterije. Često se dešava i da lažu za godine, pa naš sagovornik dodaje: „Kada kažu da im je 31 godina, slobodno dodaj još deset”.
– Glavna „moda” u poslednje vreme je da merkaju imućne klijente kod kojih stalno dolaze, zatrudne s njima i posle DNK analiza pokaže da je dete njihovo. Mnoge su tako stekle krov nad glavom i sigurnost za decu. Nekad su se sponzoruše i prostitutke razlikovale, sada je sve prepleteno – zaključuje prekaljeni poznanik „prijateljica noći”.
Dragana Starčević, inspektorka odseka za suzbijanje prostitucije u Policijskoj upravi za grad Beograd, kaže da se „salonska” prostitucija u manjoj meri obavlja i po pravim frizerskim i kozmetičkim salonima.
– Imali smo slučaj salona u kome su devojke pre podne radile kao frizerke, a uveče, u zadnjem delu radnje, pružale su usluge „masaže s ručnom i oralnom završnicom” – objašnjava Starčevićeva.
Ona ističe da se do saznanja o salonskoj prostituciji dolazi na osnovu opservacije policijskih službenika ili prijava građana. Često se dešava i da se zavađeni makroi konkurenti uzajamno potkazuju. I „zaposlene” devojke nekad prijavljuju gazde jer ne mogu da izdrže pritisak i maltretiranja. Većina njih, kaže Starčevićeva, „karijeru” su započele prostituisanjem na ulici.
– U poslednje vreme u „salonima” zatičemo devojke koje su nam poznate sa ulice. Mnoge od njih, kada dođu do viška novca, iznajmljuju stanove u koje premeštaju delatnost, pa klijent pogrešno pomisli da je tu bolje i sigurnije – priča inspektorka.
Iza oglasa, kaže naša sagovornica, uglavnom se krije organizovana prostitucija. Nekad je reč o dve cimerke studentkinje koje su rešile da dodatno zarade, a znatno češće o makrou koji angažuje više devojaka za pružanje seksualnih usluga. Zbog toga, pažljivom čitaocu neće promaći ponavljanje istog broja telefona u različitim oglasima, a dešava se i da iza više različitih brojeva stoji ista osoba.
Tako su policajci svojevremeno u jednom stanu pronašli 45 telefona koji su se, svi od reda, reklamirali u oglasima, a iza svih je stajao jedan organizator.
Devojke koje se odaju salonskoj prostituciji višestruko su ugrožene. Klijenti ih posle „masaže” često maltretiraju tako što im otimaju novac, zaključavaju ih u stan gde ih tuku, zlostavljaju i gase cigarete po telu... Ovu tezu Starčevićeva je ilustrovala fotografijama pretučenih devojaka koje je pokazala novinarima „Politike”. Makroi im pak uzimaju sav „prihod”, ali to nije sve jer podvodači pribegavaju dodatnim ucenama i manipulacijama.
– Mnogi organizatori prostitucije stupaju u intimne veze s tim devojkama. Obećavaju im dobru zaradu, stan u Beogradu po sistemu „Vidiš da nam je lepo, ali da bi nam bilo još lepše moraćeš da radiš”. One su u takvom stanju podložne alkoholizmu i drogi što organizatorima otvara nove mogućnosti za ucenjivanje. Od novca koji im predaju, devojke povremeno dobiju novu garderobu i šminku da bi lepo izgledale. Kada postanu zavisne od droge, organizator im uzima još veći procenat kako bi im nabavio narkotike – nabraja Starčevićeva.
-----------------------------------------------------------
Šta kaže zakon
Osoba koja se odaje prostituciji odgovara prekršajno po Zakonu o javnom redu i miru koji predviđa novčanu kaznu ili zatvor u trajanju do 30 dana.
Makroi ili organizatori odgovaraju po Krivičnom zakoniku Srbije za „posredovanje u vršenju prostitucije”, za šta je propisana novčana ili kazna zatvora u trajanju do tri godine. Za posredovanje u prostituciji maloletnog lica moguće je dobiti do 10 godina zatvora.
Slučajevi maloletnika i lica koja se prostituišu bez svoje saglasnosti često se karakterišu i kao krivična dela trgovine ljudima.
-----------------------------------------------------------
Zakazivanje „uživo”
– Dobro veče, je l’ to 064...
– Da, izvolite.
– Vi ste dali oglas za masažu?
– Jeste, šta vas konkretno zanima?
– Pa, da li radite malo slobodniju masažu, mislim...
– Da, erotska masaža. Sat vremena s ručnom završnicom je 1.500 dinara u mom smeštaju. U pitanju je salon u centru grada.
– A ko radi tu masažu, ipak mi je bitno da znam...
– Dame su atraktivne, do 28 godina, obučene su u kupaće kostime...
„Dama” s druge strane žice nije htela da odgovara na dodatna pitanja, smatrajući verovatno da je rekla sve što je neophodno za zakazivanje susreta u njenom „salonu”.
Marko Luković
Dimitrije Bukvić
[objavljeno: 30/08/2009]
