Izvor: Blic, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesna najbolji endokrinolog Mediterana
Docent dr Vesna Dimitrijević-Srećković sa Medicinskog fakulteta u Beogradu (Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma) nagrađena je Hipokratovom nagradom za najbolji rad Mediterana na kongresu Mediteranske grupe za proučavanje dijabetesa koji je održan u Istanbulu.
Rad naše doktorke, koji se bavi problemom metaboličkog sindroma kod dece i omladine, najbolji je u Evropi, a prikazano je 167 radova.
- Nagrađeni rad pokazuje kod dece i omladine sa metaboličkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sindromom povišene faktore zapaljenja vezane za stomačnu gojaznost i smanjenu antioksidantnu zaštitu. To su preliminarni rezultati u svetu - kaže docent dr Dimitrijević Srećković.
Metabolički sindrom, ističe doktorka, predstavlja niz faktora rizika za pojavu dijabeta i kardiovaskularnih bolesti kod najmlađe populacije.
- Nastaje rano u detinjstvu i izraženiji je kod gojazne dece, posebno kod one sa stomačnom gojaznošću. Faktori zapaljenja i tromboze nađeni u masnom stomačnom tkivu povezani su sa rizikom nastanka vaskularnih bolesti. Često su udruženi i sa šećernom bolešću - kaže dr Dimitrijević Srećković.
Faktori rizika za nastanak metaboličkog sindroma kod dece i omladine su: stomačna gojaznost, povišeni trigliceridi, niži HDL holesterol, povišen krvni pritisak i blago povišen nivo šećera u krvi.
- Ako imamo tri pozitivna faktora, možemo postaviti dijagnozu metaboličkog sindroma. Prisustvo jednog ili dva faktora već ukazuju na premetabolički sindrom, sa rizikom da se razvije u metabolički sindrom, ako se ne smanji telesna težina. Da bi se kod dece postavila dijagnoza tog sindroma, potrebno je prisustvo najmanje tri od navedenih pet faktora - objašnjava dr Dimitrijević Srećković.
Rad dr Vesne Dimitrijević-Srećković izazvao je veliko interesovanje na kongresima u Kairu, Rimu, Kopenhagenu i Santoriniju, gde je doneta odluka da se u septembru štampa u prestižnom časopisu „Clinical Chemistry and Laboratory Medicine".
Učestalost metaboličkog sindroma
Podaci o metaboličkom sindromu kod mladih u SAD pokazuju da 30 odsto gojazne dece ima metabolički sindrom. Devetoro od desetoro dece ima bar jednu komponentu metaboličkog sindroma. Naši rezultati pokazali su prisustvo metaboličkog sindroma kod 35 odsto gojazne dece, dok je preostalih 65 odsto mališana imalo premetabolički sindrom - najčešće povećan obim struka i nizak HDL holesterol.
Mediteranska ishrana i fizička aktivnost
U prevenciji i lečenju metaboličkog sindroma najbolja je mediteranska ishrana, bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja. Deci treba ograničiti pasivno sedenje ispred televizora i kompjutera koje doprinosi povećanju telesne težine, a motivisati ih da se bave sportskim aktivnostima - kaže dr Dimitrijević-Srećković.
U prevenciji i lečenju metaboličkog sindroma najbolja je mediteranska ishrana, bogata dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja. Deci treba ograničiti pasivno sedenje ispred televizora i kompjutera koje doprinosi povećanju telesne težine, a motivisati ih da se bave sportskim aktivnostima - kaže dr Dimitrijević-Srećković.
