Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesela regata za spas Begeja
Evropa je spremna da investira u čišćenje reka ali pošto se postave prečišćivači otpadnih voda, a to mora biti briga opština, kaže Olivera Antić iz Republičke direkcije za vode
Žitište – Begej je zapušten ali nije zaboravljen. Ova reka je na sebe skrenula pažnju prošlog vikenda kada su se na njoj okupili ljubitelji prirode da bi upozorili javnost na izuzetne potencijale Begeja. Ekolozi poručuju da se ponovo okrenemo reci, ali da je pre toga očistimo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Naziv Begej se koristi u dva slučaja – kada se radi o reci Begej i o kanalu Begej. Kanal je prokopan 1760. godine pored reke po kojoj nije mogao da se odvija vodeni saobraćaj. Ovim vodenim putem odvijao se saobraćaj gotovo dva veka od Temišvara u Rumuniji, pa preko Zrenjanina, sve do Tise i Dunava, u dužini od 120 kilometara. Nakon podizanja „gvozdene zavese” između Zapada i Istoka, zatvorena je prevodnica na Begeju u blizini granice s Rumunijom i više se nije ni otvarala, a lađe su još neko vreme plovile samo u našem delu vodotoka.
Upravo od te prevodnice krenula je vesela regata.
– Želimo da javnost obrati pažnju na Begej. Umesto da bude ekološki ukras ovog kraja, on nosi imidž zagađene reke – kaže Igor Salak, direktor žitištanskog Javnog komunalnog preduzeća „Ekos” koje je sa još nekoliko firmi i nevladinih organizacija iz ovog regiona organizator druženja na reci. U regatu se uključilo dvadesetak brodica i čamaca, a ekolozi su duž reke uzimali uzorke vode, ali i otpada. Na obalama zaraslim vrbama stajali su pecaroši kao dobar znak da u vodi još ima života.
U vreme socijalističkog uzleta reci su nanete velike štete. Na rumunskoj strani obale su bile krcate svinjskim farmama i drugim zagađivačima. Prednjačila je ogromna kudeljara čiji je otpad odlagan u reku. Od vode koja je sipana u lonce za kuvanje čuvene nedeljne supe više nije bilo ni traga. Zagađivanju su se postepeno pridruživale i domaće firme i kanalizacije. Goran Kaurić, zamenik gradonačelnika Zrenjanina, veli da je svestan da bi grad trebalo više da učini na prečišćavanju otpadnih voda.
– Tačno je da nema dovoljno novca, ali i da oni koji ga imaju i ostvaruju znatan profit ne ulažu dovoljno u zaštitu okoline. Tu bi država morala biti mnogo energičnija, a inspekcije beskompromisne – poručuje Kaurić.
Nada Lazić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu čovekove okoline, veli da je stanje reke poznato, i da su najveći problem nataložene nezdrave materije na dnu reke, ali da zahvati na čišćenju mogu početi kada ona prestane da se zagađuje.
– Evropa je spremna da investira u čišćenje reka ali pošto se postave prečišćivači otpadnih voda, a to mora biti briga opština – dodaje Olivera Antić iz Republičke direkcije za vode.
Dragan Milenković, predsednik opštine Žitište, koja sa Begejom ima ozbiljne planove, u njegovoj revitalizaciji vidi privredni značaj:
– Ova voda bi mogla ponovo da bude važna saobraćajnica jer njome može da se plovi do Temišvara i Dunava. Njome bi ovdašnje žitarice, voće i povrće, kao nekad, mogli da se prevezu na tržište, a da se ne govori o razvoju nautičkog turizma.
Nikola Spaić, čiji brod je bio na čelu regate, pomalo se bavi turizmom.
– Kada bi se reka pročistila i kada bi konačno ponovo proradila prevodnica kod rumunske granice, bilo bi interesa da plovimo svaki dan do Temišvara. Čitao sam da su prokopavanje Velikog bačkog kanala finansirali Britanci i da im se posao isplatio za godinu dana – kaže Spaić.
Rumuni sada mnogo manje zagađuju Begej i to se primeti po izgledu vode blizu granice. Kod njih su zbog EU uvedeni veoma strogi kriterijumi za otpadne vode i rezultati su očigledni. Osim za plovni put, turizam i pecanje, Begej je pogodan i za izgradnju hidrocentrale od jednog megavata. Na početku regate učesnici su mogli da vide prevodnicu sa stvarnim vodopadom gde se planira podizanje mini-elektrane.
Đuro Đukić
objavljeno: 20.09.2011.
.jpg)
