Izvor: Politika, 22.Apr.2011, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Verujući u vaskrsenje, verujemo u u nepobedivost smisla života

Duhovni i moralni poremećaji u ljudskom društvu, kao odvajkada, praćeni su i sada prirodnim poremećajima, poput cunamija

Pozdravljajući vas, braćo i sestre, ovim pozdravom večne radosti, u njegovoj svetlosti i besmrtnom značenju, mi, vaši episkopi, svedočimo pred vama i pred svim ljudima veliku i svetu istinu naše hrišćanske vere i naše Pravoslavne crkve… Možda više nego ikad u istoriji, danas je kod ljudi pokolebana vera i nada u neprolazni smisao ljudskog života. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Verujući u vaskrsenje Hristovo, u opšte vaskrsenje mrtvih i u život večni, mi zapravo verujemo u neuništivost vere i ljudske nade, u nepobedivost smisla života.

Danas su ljudski moral, stid i dobrota uniženi i zgaženi upravo zato što je ljudska svest ophrvana smrću i besmislom. Verujući u vaskrsloga Hrista – u njega kao put, istinu i život, mi verujemo u obnavljanje i vaskrsavanje ljudskog morala, stida i dobrote.

Danas samoživost, duhovna čamotinja, vlastoljublje i praznoslovlje prete da unište cvet nesebične ljubavi ugrađene u ljudsku prirodu, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja; prete da ubiju radost života, rađanu iz slobode, uzajamnosti i delatne samožrtvenosti. Samo vaskrsli Hristos, koji se uselio u nas i došao među nas – da služi, a ne da vlada; da se daruje i žrtvuje, a ne da žrtvuje sebi druge – obnavlja u nama oganj nesebične ljubavi, bratske uzajamnosti, služenja i samožrtvenosti.

Zaista, vaskrsenjem Hristovim, kao i verom u opšte vaskrsenje mrtvih i u život večni, učimo se da osvajamo – ali ne da osvajamo prolazna i ograničena zemaljska prostranstva, nego večni i beskonačni prostor božanske ljubavi i dobrote. Vaskrslim Hristom – izgubljeni zadobijaju nadu da će se naći; bolesni da će ozdraviti; bezutešni da će se utešiti; umirući da će vaskrsnuti; majke ostale bez dece da će svoje naručje ponovo ispuniti i večno se zagrliti sa svojom decom!

U ovo naše vreme odnosi među narodima i među pojedincima ugroženi su sebičnošću, međusobnim prezirom, nasiljem i mržnjom. Strašni i apokaliptični zemljotres u Japanu i njemu slična prirodna znamenja našeg vremena u svetu, podsećaju nas na ljudsku nemoć, na smrtnost i ništavilo ljudskih dela. Očevidno, duhovni i moralni poremećaji u ljudskom društvu, kao odvajkada, praćeni su i sada prirodnim poremećajima, poput cunamija. Nisu li to novi podsetnici svemu čovečanstvu da zaista postoji uzajamnost među duhovno-moralnim stanjem i prirodnim fenomenima? Zbivanja u prirodi nas podsećaju da od našeg ljudskog načina življenja i ponašanja zavisi prirodni poredak stvari. Podsećaju nas da je čovek odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego i za sve ljude i sve narode, kao i za sveukupnu Božju tvorevinu.

Pojmo, o pojmo i mi, i svi ljudi, ovu večnu pesmu, i sveradosno se pozdravljajmo, sada i svagda i vavek:

Hristos vaskrse!

Vaistinu vaskrse!

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2011.

Vaši molitvenici pred vaskrslim Gospodom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i 

Patrijarh srpski IRINEJ

sa svim arhijerejima SPC

(izvod iz poslanice)

objavljeno: 23.04.2011.

Nastavak na Politika...