Izvor: Blic, 07.Feb.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verujemo u bolji život
Evro nastavlja da raste, stigao je do odnosa od 100 dinara za jedan evropski novčić, najavljuje se poskupljenje struje, telefonske usluge već su poskupele… Kriza je prošle godine uskovitlala živote miliona ljudi i u svetu i u Srbiji, ali uprkos lošim vestima koje ih okružuju, među građanima Srbije počinje da preovladava blagi optimizam, rezultati su istraživanja agencije GFK.
Na pitanje o tome kako očekuju da će se razvijati opšta ekonomska situacija u Srbiji, potrošači >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za ovu godinu optimističniji su nego u isto vreme 2008. godine. Najviše ispitanika za 2010. godinu predviđa da će situacija ostati ista, ili će biti malo bolja, dok je krajem 2008. godine većina imala, ipak, crna predviđanja – stanovništvo je smatralo da će biti tek malo gore, ili da će biti znatno lošija situacija nego do tada.
Optimizam
Dok je krajem 2008. godine samo sedam odsto ispitanika reklo da očekuje nešto bolju situaciju u predstojećoj godini, u decembru 2009. tako se izjasnilo nešto manje od trećine ispitanih (28%). Iako umereni optimizam postoji, gotovo niko ne misli da će biti mnogo bolje u 2010. godini. Ali, nada da će biti bolje preovladava"
– Uvek se treba upitati koji je uzorak obuhvaćen kada su u pitanju potrošači i, ako je to slučajan uzorak, moguće je da su procene posledica želje da se izađe iz krize, posebno što je istraživanje rađeno na kraju godine koja je bila krizna i teška i koja je imala za posledicu znatan pad kupovne moći potrošača. Ljudi imaju potrebu da u krizi formiraju ponekad i nerealna pozitivna očekivanja kao sistem odbrane od realnih problema. To se može objasniti iracionalnim uverenjima koja ponekad izgledaju vrlo realno i prihvatljivo – objašnjava Višnja Helajzen, psiholog iz Društva psihologa Srbije.
Navikli na siromaštvo
Po mišljenju prof. dr Divne Vuksanović, kulturologa i filozofa medija, ova kriza nije blagovremeno anticipirana, niti spremno dočekana, a pogotovo je to slučaj sa vodećim ekonomskim silama u svetu koje su navikle na konstantni rast profita. Dakle, ističe ona, kako je kriza došla neočekivano, tako stoji i sa njenim prevazilaženjem – i najugledniji svetski ekonomisti, kao i globalne finansijske elite, ne vide joj kraj, niti pak mogu da preciziraju načine i dinamiku izlaska iz krize.
– Zemlje koje su konstantno u finansijskoj krizi i dužničkom odnosu prema svetskim finansijskim elitama, ove potrese osećaju naknadno i manje dramatično jer je navika života u dugovima i u siromaštvu postala deo svakodnevice. Ovo se, naravno, odnosi na zemlje takozvanog Trećeg sveta, u koje ubrajam i Srbiju. Način na koji građani Srbije interpretiraju krizu, čini se, više je rezultat nepoznavanja činjenica, s jedne, i želje da se stvarnost negira, odnosno prevaziđe afirmativnim stavom u odnosu na postojeći problem. Ko zna, možda su građani u pravu, u krajnjoj liniji. Oni kao da ne veruju političarima, a takođe ni medijima. S pravom, rekla bih, jer i jedni i drugi su saodgovorni za to kakav će put biti izabran za Srbiju i na koji način će se na ovom kulturnom prostoru rešavati problemi koje je kriza inicirala i provocirala – objašnjava prof. dr Divna Vuksanović.
Optimizam je uočljiv i kada je reč proceni rasta cena, što najviše brine svako domaćinstvo. Građani smatraju da nije realno da očekuju da cene „padaju" u narednih 12 meseci. Ali je mnogo manje onih sa crnim očekivanjima. Konkretno, 2008. godine čak 44 odsto ispitanika je smatralo da će cene rasti još brže, dok je u istom periodu 2009. tako negativnu prognozu dalo svega 16 odsto građana.
– Najverovatnije je da su pratili rast cena u toku prošle godine i da se nadaju da će porast biti sličan i ove godine, posebno kada je u pitanju potrošačka korpa koja najviše interesuje prosečnog građanina. Tu se verovatno uzimaju u obzir i sve povoljne „akcije" koje nude kupovinu pod povoljnim uslovima, kao i načini odloženog plaćanja i slično – komentariše Helajzner.
Na nivou čitave Istočne Evrope ispitanici su, kao i u Srbiji, umereno pesimistični po pitanju cena, odnosno smatraju da će rasti, ali stabilnim, predvidljivim tempom. Srbiji je po ovom pokazatelju najsličnija Bugarska, dok ispitanici u Češkoj imaju pozitivnija predviđanja. Najveći broj Čeha očekuje da će cene ostati iste.
– Kada građani Srbije govore o krizi uopšteno, tu su još i optimisti, nadaju se da će biti bolje, pod uticajem su medija i želje za boljitkom, ali kada se pitanje krize svede na lični nivo, optimizam opada – objašnjava Snežana Delić, menadžer za kvalitativna istraživanja u agenciji GFK.
Nezadovoljni kućnim budžetom
Ovo istraživanje pokazuje da je dve trećine ispitanika nezadovoljno ličnim finansijama, 63 odsto, a godinu ranije nezadovoljstvo po ovom pitanju iskazalo je 49 odsto ispitanika. Nešto su zadovoljniji mlađi ispitanici iz urbanih sredina, kao i muškarci. Međutim, i tu građani Srbije ne gube nadu; kao i kod ukupne ekonomske situacije nadaju da neće biti gore, odnosno smatraju da će u 2010. godini lične finansije ostati na istom nivou, ili da će biti nešto bolje.
Kada posmatramo zemlje Istočne Evrope, u proceni stanja sopstvenog domaćinstva tokom sledećih 12 meseci najpesimističniji su ispitanici u Bugarskoj i Rumuniji u kojima, u odnosu na ostale zemlje, ima znatno više građana koji veruju da će se situacija pogoršati. U Srbiji, u odnosu na ostale ispitane istočnoevropske zemlje, više ljudi smatra da će se lične finansije poboljšati.
Pored svog izraženog optimizma i nade u bolju 2010. godinu, najveći broj potrošača u Srbiji, oko 85 odsto, smatra da neće imati mogućnost da uštedi novac tokom ove godine. Samo je 14 odsto onih koji se nadaju nekoj uštedi.
Nada umire poslednja
Kada se sve uzme u obzir, nada da će nam biti bolje zapravo veoma liči na strah da nam ne bude gore.
– Nekonzistentnost između nade i očekivanja poboljšanja lične finansijske situacije i nemogućnosti da se novac uštedi, potkrepljuje pretpostavku da se radi o nerealnim očekivanjima i iracionalnim uverenjima u takvu mogućnost. Najverovatnije da nada postoji kao bazični oslonac ličnosti, pa tako i u krizi, a da li u krajnjoj analizi iza svega stoji strah za opstanak i napredak, pokazala bi neka druga istraživanja – kaže Višnja Helajzen.
Prof. dr Divna Vuksanović smatra da su statistike jedno, a životne prilike pojedinca, kao i društva u celini, nešto sasvim drugo.
– Nada, zasigurno, umire poslednja i ljudski je nadati se. A na političkim strukturama je da tu nadu pretvore u realnost. Uprkos krizi, ona ne bi trebalo da bude alibi za neuspeh, već izazov za dokazivanje da je kvalitetniji život uvek moguć. I to u svim prilikama. Prema mom mišljenju, umereni optimizam ne može da škodi. Ali, realnu osnovu za to trebalo bi da omoguće efikasna ekonomija i politika, uz konstantni rast kulturnih vrednosti koji ne košta previše, a svakako oplemenjuje život – zaključuje Divna Vuksanović.
Potrošači će biti racionalniji
Potrošači su umereno optimistični, naročito u odnosu na to kako su se osećali prošle godine, kada se radi o opštoj ekonomskoj situaciji u Srbiji, padu nezaposlenosti, pa i rastu cena.
– Ovo je tematika koja se tiče „čitavog društva", „svih nas", „ekonomske stvarnosti" i to su oblasti o kojima se građani najčešće informišu preko medija. Međutim, kada izveštavaju o konkretnoj ličnoj situaciji, optimizam značajnije opada, pojačava se nezadovoljstvo finansijskom situacijom u sopstvenom domaćinstvu – objašnjava rezultate istraživanja Snežana Delić, menadžer za kvalitativna istraživanja u agenciji GFK.
U tom smislu, navodi Delić, potrošači u 2010. biće racionalniji pri kupovini robe široke potrošnje praveći spiskove za kupovinu, dobro promišljajući šta im je od proizvoda stvarno potrebno i neophodno i više će tražiti proizvode koji im nude dobar odnos cene i kvaliteta.
Psihološki doživljaj
Zanimljivo je da i pored gubitka posla čak 58 odsto ispitanika tvrdi da ih kriza nije direktno pogodila.
– Verovatno se tu radi o psihološkom doživljaju posledica krize koja je sigurno pogodila u ekonomskom smislu veći procenat od pokazanog. Većina, smatra da je kriza bila globalna i da je pogodila i nas, ali da je to bilo neminovno i samim tim nešto na šta se nije moglo uticati, pa tako nema odgovornosti građanstva za te posledice, a samim tim nema osećaja za poimanje realnih efekata krize – kaže Višnja Helajzen.
Najveće brige zdravlje, nezaposlenost i računi
Istraživanje se bavilo i pitanjem o tome šta najviše brine građane Srbije u 2010. godini.
Ispitanici su procenili da će ih u 2010. najviše brinuti tri stvari: zdravlje, nezaposlenost i plaćanje računa. Žene su nešto zabrinutije oko svinjskog gripa i zdravlja generalno, dok muškarci više brinu opštije brige: korupcija u državi i ekonomska kriza u svetu.
– Zdravlje brine oba pola, ali više žene, verovatno zbog njihove biološke funkcije koja ih usmerava na zdravlje porodice, posebno kada su deca u pitanju. Muškarci su više orijentisani na postizanje ciljeva u sopstvenoj karijeri na koje direktan uticaj mogu da imaju ekonomska kriza i korupcija. Treba istaći da se i ova razlika po polu, kada je u pitanju razvoj karijere, znatno promenila u poslednjoj vremenskoj dekadi u korist žena – komentariše psiholog Višnja Helajzen.
