Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verska služba za vojsku
Veći deo sugestija i predloga koji su na nacrte zakona o vojsci i odbrani stigli preko sajta Ministarstva odbrane su prihvaćeni (oko 65.000 poseta na sajtu) i oba ova nacrta su upućena na razmatranje Vladi Srbije i resornim ministarstvima, a potom će ući i u skupštinsku proceduru.
Član 15 Nacrta zakona o vojsci sadrži tekst zakletve koja se polaže prilikom stupanja u vojnu službu i koji glasi: "Ja (ime i prezime) zaklinjem se svojom čašću da ću čuvati i braniti nezavisnost, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suverenitet i teritorijalnu celovitost Republike Srbije".
U ranijoj zakletvi pominjana je i zaštita ustavnog poretka, koja je sada izbrisana, jer se takva odrednica smatra reliktom socijalizma. U prvoj verziji nacrta, pored časti bila je dodata i savest, međutim nakon internet javne rasprave zadržana je kraća verzija zakletve. Da li je savest izbačena zato što bi se mogla pretvoriti u prigovor savesti, pa i njenu suprotnost, a takvih primera ima u praksi, ostaje da se vidi. Međutim, ima i mišljenja nekih analitičara da bi potenciranje savesti moglo biti i pozitivno, jer bi promenilo dosadašnji sistem vrednosti u vojsci i koji je branio individualnost u njenim redovima.
Prvi put posle Drugog svetskog rata vojnicima će biti omogućeno i pravo na versku službu. Za sada se ne govori kako bi to praktično izgledalo i na koji način obezbediti preduslove za primenu ovog prava, posebno kada je reč o ishrani, ali se ta pitanja ostavljaju da se reše u međusobnim odnosima Ministarstva odbrane i crkava, odnosno verskih zajednica, koji će se urediti posebnim sporazumom.
Članom 25 određeno je da se verska služba organizuje radi ostvarivanja slobode veroispovesti u Vojsci Srbije, a vršenje verske službe uređuje vlada.
Nacrt zakona o vojsci propisuje i nove činove. Kao što je bilo i najavljivano, ukinuti su činovi vodnika prve klase za podoficire, takođe i čin kapetana prve klase kod oficira, odnosno poručnika bojnog broda u rečnim jedinicama.
U delu o civilnoj kontroli ističe se da demokratsku i civilnu kontrolu vojske sprovode državni organi u skladu sa svojim nadležnostima.
Mr Đorđe Popović, istraživač Centra za civilno-vojne odnose, komentarišući nacrte zakona o odbrani i vojsci na nedavno održanoj javnoj raspravi, smatra da ovu kontrolu treba da sprovode i institucije civilnog društva, mediji, akademska zajednica, ali i najšira javnost. Upravo je, kako je rekao, to smisao demokratske civilne kontrole nad vojskom. On takođe ističe da ova vrsta kontrole spada u domen civilno-vojnih odnosa, pa stoga ne bi trebalo da bude regulisana Zakonom o vojsci već posebnim zakonom o demokratskoj civilnoj kontroli vojske.
Jedan od preduslova za prijem u vojnu službu jeste da lice koje želi profesionalno da se angažuje u vojsci nema dvojno državljanstvo. Predviđeno je i da lice koje se za vojni poziv školovalo o trošku budžeta ostane na službi u vojsci dvostruko vreme trajanja školovanja ili usavršavanja, a ako se školovalo ili usavršavalo u inostranstvu onda trostruko duže.
Do sada je važilo pravilo da se u vojnoj službi bude najmanje onoliko koliko je trajalo školovanje, a ako je reč o usavršavanju u inostranstvu onda u dvostrukom trajanju, što znači da su kriterijumi pooštreni.
Navedeni primeri, po rečima mr Đorđa Popovića, pokazuju da je zakonodavac prevashodno prilagodio stare odredbe zakona trenutnoj situaciji, na način da one ne budu kočnica njene dalje reforme.
Da podsetimo, sadašnji zakoni o odbrani i vojsci potiču još iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Što se tiče Zakona o odbrani, određeno je da predsednik Republike jedini komanduje vojskom. Ukinuto je kolektivno telo – Vrhovni savet odbrane, koje je do sada komandovalo vojskom po Zakonu o odbrani. Uvodi se i nadležnost Narodne skupštine Srbije da usvoji Strategiju nacionalne bezbednosti. Vojska će ubuduće braniti suverenitet i teritorijalnu celovitost zemlje, ali ustavni poredak nije spomenut, jer je time izbegnuta eventualna zloupotreba vojske u političke svrhe, smatraju vojni analitičari.
Novim Ustavom ukinut je institut neposredne ratne opasnosti, pa se samim tim ne spominje ni u Nacrtu zakona o odbrani, ali je uvedena novina po kojoj se odbrana može sprovoditi i u saradnji sa drugim državama i u okviru institucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti.
[objavljeno: ]
