Izvor: Politika, 22.Apr.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veronauka nedovoljno razumljiva đacima
Nastavnici traže kvalitetnije udžbenike i nastavne planove, veći fond časova, ugovor „za stalno”, više obuke i da učenike ocenjuju brojčanim ocenama
Veronauka u osnovnim i srednjim školama moraće da se menja, jer su neke teme đacima nerazumljive, nisu primerene uzrastu i nisu zanimljive ni učenicima ni nastavnicima. Udžbenike bi takođe trebalo promeniti, povećati fond časova, promeniti način ocenjivanja u brojčani i više ulagati u dodatnu obuku nastavnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – pokazalo je istraživanje o verskoj nastavi u osnovnim i srednjim školama koje su uradili stručnjaci Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Rezultate je nedavno objavilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a kako nam je rečeno, na osnovu odgovora veroučitelja i učenika, u toku je izmena nastavnih planova i programa i udžbenika.
Pravoslavni katihizis – Čak 60 odsto veroučitelja pravoslavnog katihizisa smatra da zahtevi tog predmeta nisu primereni mogućnostima učenika. Svaki treći nastavnik misli da bi programe trebalo poboljšati kako bi postali zanimljiviji, kao i da su programi u prva četiri razreda osnovne škole neujednačenog kvaliteta. Tako, recimo, od šest tema koje se obrađuju u prvom razredu, samo je poglavlje „Čovek kao biće zajednice” procenjeno kao zanimljivo đacima i primereno njihovom uzrastu. Iako su programi za treći i četvrti razred nešto bolje ocenjeni, veroučitelji smatraju da bi mnoge teme trebalo prebaciti u više razrede, jer su đacima apstraktne i nejasne.
Nastavnici od petog do osmog razreda osnovne škole takođe upozoravaju da je terminologija neprimerena uzrastu učenika, kao i da postoje pogrešne pretpostavke autora programa o predznanju đaka. Postoje i ograničenja koja su povezana sa uzrasnim kapacitetima učenika, od nedovoljnog poznavanja Svetog pisma, istorije religije i filozofije do razumevanja ključnih pojmova u gradivu.
Iako su programi veronauke u srednjoj školi u celini bolje ocenjeni nego u osnovnoj, nastavnici smatraju da su i ovde potrebne izmene. Najviše zamerki veroučitelji imaju na nedostatak nastavnih sredstava i kvalitetnih udžbenika.
Iako je više od polovine nastavnika svoju stručnost ocenilo četvorkom, a 22 odsto peticom, većina smatra da je potrebno obezbediti kontinuirano stručno usavršavanje. Na listi njihovih prioriteta visoko mesto zauzima i da se konačno reguliše radno-pravni status veroučitelja.
Svi anketirani se slažu da verska nastava treba da se izučava u školama kao poseban predmet za svaku konfesiju (78 odsto ispitanika), a oko 60 odsto nastavnika je za to da ovaj predmet bude obavezan u svim razredima. Samo 15 odsto nastavnika je u potpunosti zadovoljno uslovima rada u školama.
Katolička vjeronauka – Nastavnici nisu zadovoljni programima za treći, četvrti i sedmi razred. Primera radi, sve teme koje se obrađuju na časovima prvog i drugog razreda dobile su maksimalnu ocenu – četvorku, dok je u četvrtom razredu samo uvodna tema dobila četvorku, ostale su ocenjene jedinicama i dvojkama.
Više od 70 odsto smatra da uslovi u školama nisu odgovarajući, a oko 80 odsto procenjuje da jedan čas nedeljno nije dovoljan za ostvarivanje ciljeva i ishoda nastave. Nastavnici se zalažu za veći fond časova i promenu načina ocenjivanja, kao i da je potrebno dodatno ulaganje u obuke za veroučitelje.
Većina, 63 odsto, smatra i da je potrebno promeniti status predmeta i da on postane obavezan. Većina nastavnika je svoj rad ocenila četvorkom (63,2 odsto).
Islamska vjeronauka – Nastavnici smatraju da je program kvalitetan, ali nisu zadovoljni uslovima koji postoje u školama – 50 odsto smatra da uslovi nisu odgovarajući. Gotovo svi nastavnici procenjuju da jedan čas nedeljno nije dovoljan i zalažu se za povećanje fonda časova, a 40 odsto njih smatra da bi trebalo promeniti i način ocenjivanja. U analizi prosvetnih vlasti, na osnovu odgovora nastavnika, zaključuje se da ne postoji apsolutna podrška okoline, jer postoji i mišljenje da verskim sadržajima nije mesto u školi, a da postojeće rešenje dodatno opterećuje učenike.
Isti stav se ponavlja i kod ostalih veroučitelja.
Slovačka evangelička crkva ostvaruje versku nastavu za 1.388 učenika u 24 osnovne škole i za 105 učenika u osam srednjih škola. Nastavnici su mišljenja da u programima za peti, a posebno za sedmi razred postoje teme koje su neprimerene uzrastu i ukazuju na nepovoljnu poziciju predmeta, jer smatraju da ga način ocenjivanja marginalizuje.
Reformatska hrišćanska crkva ostvaruje versku nastavu za oko 350 učenika u šest osnovnih i šest srednjih škola, a njeni nastavnici nemaju nikakve zamerke na nastavni plan i program.
Isto je mišljenje i nastavnika Evangeličke hrišćanske crkve, jedini je problem što imaju malo đaka, pa nastavnici kažu da ne mogu da ostvare puni fond časova, zbog čega škole izbegavaju da im plaćaju doprinose.
Jevrejska zajednica ne održava versku nastavu u školama i nema veroučitelje. Učenici pohađaju Građansko vaspitanje, a u lokalnim jevrejskim zajednicama pohađaju kurseve iz tradicije.
Sandra Gucijan
objavljeno: 22.04.2014.
