Izvor: Politika, 07.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ventil za nostalgiju
Maja Tarailo kao osmogodišnja devojčica prvi put se odvojila od roditelja i napustila rodno Sarajevo, "privremeno otišla samo na nedelju dana"
Od našeg specijalnog izveštača
VANKUVER – Kad bih postala predsednik države poslala bih prvo sve ljude iz srpskih zemalja na Zapad, a sve naše koji su na Zapadu vratila bih nazad, nek se malo zamene. Tako bi ovi koji su ovde naučili kako da dobro rade za tuđina sada radili za sebe, a ovi iz srpskih zemalja kako se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << voli i ceni otadžbina.
Daleko od rodnog kraja, pod bremenom nostalgije, Maja Tarailo, polaznik završne godine doktorskih studija medicinske genetike na Univerzitetu Britanska Kolumbija ovde u Vankuveru, ne izlaže svoju kandidaturu na još neraspisanim predsedničkim izborima, već iskreno i od srca govori šta je muči otkako se kao osmogodišnja devojčica prvi put odvojila od roditelja i napustila rodno Sarajevo.
Privremenih 15 godina
– Provela sam više vremena u dijaspori nego kod kuće – veli naivno, ne skrivajući želju da se po okončanju studija vrati makar malo bliže mestu sa koga je "privremeno otišla samo na nedelju dana".
Praktična i vredna, zajedno sa sestrom Tanjom, okrenula se studijama, porodici, koja je na njihovu sreću kompletna i na okupu, ostavljajući iza sebe petogodišnji život u Češkoj, u banji na 50 kilometara od Praga, početničke doseljeničke muke, kada se ne biraju poslovi već radi bilo šta da bi se opstalo, kao i saznanje da su se njeni drugari iz detinjstva vratili iz izbeglištva, doduše ne u Sarajevo, ali u Beograd i Banjaluku, Maja je našla svoj ventil za nostalgiju.
– Pre tri godine uz pomoć Kongresa srpskog ujedinjenja obnovili smo rad Srpskog studentskog kluba na Univerzitetu Britanska Kolumbija, koji je zamro jer nije bilo članova. Sestra i ja smo se potrudile, organizovale naše prijatelje i kolege, prve godine bilo je nas 40, druge oko stotinu, a danas nas je mnogo više – veli Maja.
Više od 80 odsto članova kluba su naši ljudi, ali ima i Rusa, Grka, Čeha, Ukrajinaca, Kanađana. Lane su srpski i poljski klub jedini od slovenskih klubova funkcionisali, ove godine i Poljaci su se "raspali", pa je SSK postao utočište velikom broju studenata i iz evropskih zemalja.
– Naš cilj je da se okupimo, da pomognemo jedni drugima. Ima hiljade stvari koje su ti potrebne kad dođeš i živiš ovde, a koje ti niko neće reći. Moramo pomoći ljudima da se ne muče, kao što smo se mučili mi kad smo ovde stigli, jer mnoge stvari nije imao ko da nam kaže – objašnjava naša sagovornica koja je svoje slobodno vreme podredila organizovanju pomoći, manifestacija i druženja kroz Srpski studentski klub.
Pivo – uprkos zabrani
Momci i devojke koji su u Vankuveru od sedme ili osme godine dolazili su u početku u SSK jedva sklapajući rečenice na srpskom jeziku. Sada, posle tri godine, pričaju tečno "da ih ne možeš zaustaviti".
– Želimo da prezentiramo srpsku kulturu i Srbe ljudima na pravi način, da govorimo istinu, da pokažemo kakav smo narod, kroz našu bogatu kulturu, ko smo i šta smo, bili smo uključeni u veliki projekat obeležavanja godišnjice rođenja Nikole Tesle – iznosi inventar aktivnosti, posebno se ponoseći činjenicom što su srpski studenti, zajedno za čuvenim kanadskim novinarskim perom Skotom Tejlorom, okupili ogroman broj studenata sa Univerziteta na prezentaciji istine o Srbiji u balkanskim previranjima devedesetih.
Mladi Srbi ostaće i ovde upamćeni po tome što se jedino na njihovim žurkama pije pivo, iako je alkohol na univerzitetu najstrože zabranjen. Budući da naziv piva nisu prevodili na engleski, nema zabrane, niko ne razume o čemu je reč osim Čeha i još nekih drugih zainteresovanih Evropljana, a pivo se toči.
– Pokušavamo da pomognemo i matici koliko možemo. Lane smo organizovali žurku sa našim nacionalnim specijalitetima, pod nazivom "Prodaja peciva", koje smo donosili od naših kuća, i to je bilo kao donacija. Sve pare od prodaje išle su za obnovu jedne škole na Kosmetu. Drugi put bila je to donacija za unesrećene u železničkoj nesreći u Crnoj Gori, ove godine ćemo verovatno pomoći nekome u Republici Srpskoj. Budući da imamo razuđenu bazu podataka naših ljudi šaljemo i-mejlove i apelujemo za pomoć, kao što to sada činimo sa akcijom za Rašku oblast.
– Iskrena poruka mojim vršnjacima je da vole svoju zemlju makar onoliko koliko je volim ja. Ni za jedan njihov problem nema rešenja na Zapadu – veli na kraju Maja Tarailo.
Radivoje Petrović
[objavljeno: 07.12.2006.]
