Izvor: Politika, 26.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velkam u Bigrenicu
Doček na engleskom za strane turiste i eventualni "desant" NATO na vojni poligon Pasuljanske livade
Bigrenica – Njegov engleski možda nije savršen, ali, i sa fondom od stotinak reči, u kratkim, efektnim marketinškim porukama, šezdesetdvogodišnji novopečeni konsultant iz okoline Ćuprije želi da objedini tradiciju, geopolitiku i diplomatiju. Stevan Vijorović, nezaposleni menadžer i stari partijski kadar, smišlja parole koje bi mogle da se dizajniraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na bilbordima i postanu deo seoske reklamne turističke kampanje koja bi trebalo da privuče turiste sa zapada u njegovo selo Bigrenicu.
Selo, desetak kilometara daleko od Ćuprije, gotovo da je pusto. Dobrila Stamenković, čuvena šefovica kuhinje u Šećerani, koja je u stanju da koktelom supe i svadbarskim kupusom "oživi" i one kojima je tradicionalna medicina davno rekla zbogom, pridružila se Stevi i grupi od nekoliko desetina entuzijasta iz Bigrenice i okoline i počela da uči – engleski jezik.
– Sutra upisujem kurs oksfordskog engleskog. Početni kurs mi nije dovoljan. Idem dalje. Tražiću i kredit za renoviranje porodične kuće stare 150 godina. Onda ću izdati oglas: ugostiću Amerikanca i Engleza. Po deset dana za džabe kod tetka Dobrile. A znate kako je kod mene? Nema interneta, isključiću i fiksni telefon, pa kad se stranci prošetaju šumom, kad ih hipnotišu bagremi i zelena polja, vratiće se kao klonirani – kaže tetka Dobrila.
Pesimizam je u vlaškom selu nadomak vojnog poligona Pasuljanske livade zabranjena reč.
U srcu Srbije, JNA je meštanima pre više od 30 godina "otela" šume, vode i vazduh i najlepšu zemlju prepustila granatiranju, raketiranju, tenkovskim i pešadijskim vežbama, u ratnim igrama u kojima su "crveni" po pravilu pobeđivali agresore pod oznakom "plavi". Prirodni izgled terena izmenjen je toliko da bi svaka međunarodna organizacija uvela sanitarno vanredno stanje i imenovala ekološkog posrednika za livade i Bigrenicu, naročito ako NATO izvrši "desant" na Pasuljanske livade i – zakupi poligon.
Pamteći nekadašnju doktrinu – da sto godina moramo živeti kao da će biti mir, ali se pripremati kao da će sutra biti rat – novopečeni menadžer, trećepozivac Steva se prilagodio opštem opredeljenju ka evropskim integracijama i priključenju Partnerstvu za mir. Shvatio je da to što se Bigrenica takoreći graniči sa Pasuljanskim livadama ceo kraj može pretvoriti u oazu sreće.
– Taj poligon je imovina naših seljana. Pošto smo načuli da će Amerikanci ovde da izgrade bazu, poručujemo Vašingtonu da smo mi pravi partneri za pregovore – kaže Steva, dugogodišnji bundžija protiv lokalnih vlasti. U zavodu za zapošljavanje slovi za dugogodišnjeg junaka, jer 15 godina nema posao, iako je nekada bio sekretar skupštine opštine Ćuprija. Međutim, 1992. godine se javno odrekao knjižice SPS-a, odbijajući da učestvuje u pretvaranju Ćuprije u "crveni Teksas".
Posvetio se alternativnim poslovima. Prošle godine učestvovao je u osnivanju Prve letnje škole seoskog turizma "Mirosava 2005", koju su podržali Ministarstvo za poljoprivredu i Ministarstvo trgovine i turizma. Tu su entuzijasti iz okolnih sela naučili 150 engleskih reči iz gostoljublja. Pošto su savladali osnovni kurs, seljani će od države tražiti da im finansira više kurseve engleskog – smer turizam.
– Beograđani su nam do sada bili najpoželjniji gosti. Dolazili su i Italijani i lovili ptice. Ovde još pamte Japanca Johajamu, koji je blažen napustio Bigrenicu, posle višednevne degustacije naših rakija. Spremamo se i za eventualni doček vojnika i osoblja NATO-a. Prvi korak je učenje engleskog. Drugi korak, prema novouspostavljenim preporukama seoskog Kisindžera, jeste edukacija iz oblasti diplomatije.
– Gledam i slušam onog Čavesa, predsednika Venecuele. Šta će mu to da Buša proglašava đavolom. Da ne prođe ko Sloba. Zato iz Bigrenice poručujemo Amerikancima: Buš nije đavo. Ali, nema šansi ni da zaboravimo bombardovanje 1999. godine. Lično sam ležao u jarku, kad je na livadu pao "tomahavk" i dobro je da se nisam ušinuo od onolikog ležanja. Zato ćemo pregovarati oko nadoknade štete i pretrpljenog duševnog bola. Neka pošalju kod nas svoje osoblje na odmor, neka pomognu oko kampanje razvoja seoskog turizma i oprostićemo im.
Stevin pragmatizam, koji je evoluirao od početnog tvrdog stava da se "Srbija saginjati neće", dele kuvarica Dobrila, zatim Svetlana Tomić, koja vodi obuku tkalja pod patronatom Evropske unije, kao i Slavko Kotromanac, prvi predsednik lokalne turističke organizacije. Oni se mogu opisati kao lobisti za engleski.
– Priče iz ovog kraja su očaravajuće. Reka pred kojom je Sveti Sava izmirio zavađenu braću dobila je ime Miroslava, a gorje, gde su otišli da se konačno pomire u osami – postalo je Nebesko brdo. Treba li, takođe, pominjati vlaška čudesa, čini i mađije – nabraja Kotromanac realne i nadrealne turističke potencijale i ravanička predanja od kojih hvata blaga jeza. Kad gosti stignu, istine i legende iz magijskog sela neko mora da ispriča. Naravno, na engleskom.
Bila bi zaista prava katastrofa da za tajne recepte tetka Dobrile ne sazna ceo svet. Što kaže Steva: Bolje tajni recepti, nego zabranjeno oružje!
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 26.09.2006.]
