Izvor: S media, 28.Maj.2010, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko spremanje Srbije
Na Dan zaštite životne sredine, 5. juna, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja organizuje veliku akciju čišćenja otpada "Veliko spremanje Srbije". Zaposleni u državnoj upravi, javna preduzeća, privredna društva, mediji, škole, udruženja, organizacije i građani, pozvani su da se pridruže akciji i da svako doprinese čistijoj životnoj sredini.
"Veliko spremanje Srbije" odvija se u okviru akcije "Očistimo Srbiju" koja je počela u martu prošle godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Direktor ove akcije Milan Kinđić u intervjuu za Radio S ističe da je neophodno podići svest građana o očuvanju životne sredine.
"5. jun je Svetski dan životne sredine i on se u celom svetu obeležava kao dan u kom se na poseban način posvećuje pažnja potrebi da se zaštiti životna sredina. Mi smatramo da je veoma značajno da svako od nas daje lični doprinos zaštiti životne sredine, iako mnogi od nas misle da o tome treba da brine neko drugi. Akcija traje od prošle godine, ali je nema svakog dana u medijima na ovako vidljiv način kao što je reč sa „Velikim spremanjem Srbije“. Ta akcija je poziv da se, pored lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća, i gradjani uključe u čišćenje Srbije i učine nešto konkretno sa životnu sredinu.
Šta se tog dana očekuje od gradjana Srbije?
Mi smo kao cilj imali da u ovoj akciji učestvuje oko 100 hiljada ljudi , a sada, desetak dana pred početak imamo čak 150 hiljada sigurnih učesnika u konkretnim aktivnostima. Ne moraju svi da se pojave na nekoj konkretnoj lokaciji, ali bi bilo poželjno da učine nešto dobro u svom okruženju. Dakle, da u svom dvorištu, ispred svoje zgrade, u svom ulazu, na zelenoj površini uklone makar jedan papir ili flašu i da daju doprinos čistijoj Srbiji.
Kakvo je stanje u Srbiji po pitanju otpada?
Prošle godine je bilo više od 4000 divljih deponija, a mi smo očistili više od 2500. Deponije se i sada čiste i čistiće se. Sistem prikupljanja otpada će biti takav da više neće biti potrebe da neko odlaže otpad na kraj sela ili na izlazu iz grada. To su najčešće bolne lokacije gde se odlaže gradjevinski i drugi otpad.
Kako rešiti taj problem?
Imamo mnogo rasutog otpada. Kapaciteti komunalne industrije ni u jednoj zemlji nisu takvi da mogu da zbrinu ovoliku količinu rasutog otpada koliko ima u Srbiji. Potrebno je da svako od nas svakog dana pazi kako upravlja otpadom i da na primer sačuva plastičnu flašu dok ne dodje do prve kante. Svi treba da se strpimo dok ne bude više kanti za smeće i posuda za odvajanje otpada. Doneli smo dva zakona o otpadu. Oni predvidjaju ozbiljne kazne, za gradjane koji na neodgovarajući način tretiraju otpad, od pet do pedeset hiljada dinara. Uvodjenjem komunalne policije, policajci će efikasnije moći da primenjuju te kazne.
Da li uskoro možemo da očekujemo više kontejnera za odvajanje otpada?
Postoji ozbiljni planovi da se to realizuje, ali je problem nedostatak sredstava. Ipak, u anketi koju smo sproveli prošle godine čak 80 odsto građana je izrazilo spremnost da odvaja otpad. Moramo da unapredimo sistem da se veća količina otpada izdvoji, i da se vrati u reciklažu kako bismo čuvali i prirodne resurse.
Dušan Mlađenović
