Izvor: RTS, 21.Dec.2013, 00:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki rat - Hecendorfovi ratni bubnjevi
Načelnik Glavnog generalštaba austrougarske vojske, Franc Konrad fon Hecendorf, pre Sarajevskog atentata, u roku od godinu dana, dvadeset četiri puta je tražio da se srpsko pitanje reši ratom.
Konrad fon Hecendorf - načelnik Glavnog generalštaba austrougarske vojske od 1906. do 1916. godine. Iako se pominje samo kao vojskovođa, postoje dokazi da je bio mnogo više od toga.
"Prema mom mišljenju, on je jedan od ključnih izazivača Prvog svetskog rata. Jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od najodgovornijih ljudi zbog kojih su Evropa i svet skliznuli u Prvi svetski rat", tvrdi istoričar dr Miloš Ković.
Rat sa Srbijom je postao opsesija!
Njegovi memoari, koji su nastajali od 1906. do 1918. godine, svedoče o tome da je godinama bio opsednut ratom protiv Srbije.
Prema rečima dr Mileta Bjelajca iz Instituta za noviju istoriju Srbije, Hecendorf je sedam godina insistirao na sukobu.
"Od januara 1913. do juna 1914. godine, pre Atentata, znači za nešto manje od godinu dana, taj general je tražio dvadeset četiri puta - od cara, od naslednika prestola i svoje vlade - da se srpsko pitanje reši ratom."
Virdžinija fon Reiningaus
Postojao je još jedan razlog da što pre započne rat sa Srbijom - Virdžinija fon Reiningaus, tvrdi Miloš Ković.
"U isto vreme, sa istom tom manijakalnošću i opsesivnošću, proganja jednu udatu gospođu koja pripada visokim bečkim krugovima. Udata je za krupnog industrijalca i ima šestoro dece. On joj je čak u svojim zapisima, u jednom posebnom ljubavnom dnevniku, pisao pisma i tu je pribeležio da mašta o tome da napadne Srbiju, da je okupira, razori, da se vrati s lovorovim vencima i na taj način zasluži ljubav te žene. On pokušava svesno da izazove Veliki svetski rat kako bi postao heroj."
Ratni planovi iz 1908.
A ovo su i planovi za rat sa Srbijom koje je Hecendorf napravio 1908. godine. Grandiozno smišljena strategija, od koje je Habzburška monarhija očekivala mnogo, nekoliko godina kasnije pokazala se kao veoma zastarela i loša.
"Austrougarska vojska, koja dugo godina nije ratovala, naišla je na jednu vojsku koja ima fantastično ratno iskustvo. Posle dva rata, svaki oficir na srpskoj strani znao je svoje ljude. U tom političkom a ne vojnom planu napada na Srbiju, oni su zanemarili najpovoljniji strateški pravac, a to je dolina Morave. Opredeljuju se da idu na Valjevo i Užice. Ko god da je tuda prošao, makar kao turista, video je kakve su to planine, mogu lako da se brane, čak i sa manjim snagama", objašnjava Bjelajac.
Najveći krah austrougarske vojske
Od legendarnog feldmaršala, Konrad fon Hecendorf postao je vojskovođa koji je Austrougarskoj priredio najviše poraza i gubitaka. Godine 1917. izgubio je mesto načelnika Generalštaba, ali do kraja života nije priznao svoje poraze. Iako je sahranjen uz najviše državne počasti, u prisustvu 100.000 ljudi, o njegovoj ulozi u izbijanju Prvog svetskog rata danas se ne govori.
"Danas u Evropi postoji tendencija da se ipak zaboravi ono što je istoriografija šezdesetih a i mnogo ranije utvrdila. Hecendorf je definitivno bio ratni huškač i njegovo ime danas bi češće trebalo da se pominje u tom kontekstu", zaključuje Mile Bjelejac.
