Izvor: B92, 20.Jun.2011, 09:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki broj izbeglica živi u bedi

Beograd -- U Srbiji skoro 100.000 raseljenih u stanju nužne potrebe, dok ispod granice siromaštva živi 45.000 izbeglica, saopštava UNHCR.

U istoj situaciji je u zemljama regiona, gde ima više od 73.000 izbeglih.

Za zbrinjavanje izbeglih u regionu bi bilo potrebno između 500 i 600 miliona evra, izjavio je šef kancelarije UNHCR-a u Srbiji Eduardo Arbodela.

Podatke i procene o tome izneli su na poslednjem sastanku u Beču predstavnici vlada Srbije, Hrvatske, Bosne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Hercegovine i Crne Gore, rekao je Arboleda povodom Međunarodnog dana izbeglica.

Na sastanku u Beču, održanom 16. juna, učestvovali su predstavnici EU, SAD, UNCHR-a i OEBS-a, a predstavnci zemalja regiona su, posle dugog i napornog rada, postigli saglasnost o broju najugroženijih izbeglica i troškovima njihovog zbrinjavanja.

Vlada Srbije je identifikovala 45.000 izbeglica u stanju nužne potrebe, BiH 14.000, Hrvatska 8.500 i Crna Gora 6.000, rekao je Arboleda, a sve zemlje uradile si i realne projekcije potrebnih finansijskih sredstava.

"S obzirom na to da u Srbiji živi najveći broj izuzetno ugroženih izbeglica, procene govore da je za njihovo zbrinjavanje potrebno između 300 i 350 miliona evra", naglasio je šef UNHCR-a .

Prema njegovim rečima, Srbija je s pravom insistirala da prioritet u zbrinjavanju imaju ljudi iz kolektivnih centara, kojih sada ima samo 700, zatim oko 25.000 izbeglica u privatnom smeštaju koji žive ispod granice siromaštva i socijalno ugroženi nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj.

"Problem je bio u tome što Hrvatska nije pružila informacije o izbeglicama, bivšim nosiocima stanarskih prava", rekao je Arboleda.

Rešenje problema izbeglih osoba je u interesu i Srbije i Hrvatske, ali i jedan od preduslova za pomirenje u regionu, izjavio je predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta povodom 20. juna, Međunarodnog dana izbeglica Linta smatra da je ključno da se otvori dijalog sa Hrvatskom o pravima izbeglica i da Vlada Srbije to pitanje proglasi otvorenim u odnosima sa tom zemljom.

On je naveo da je ključno pitanje da izbeglice ostvare svoja prava, a da pri tom ne žele da budu remetilački faktor u odnosima Beograda i Zagreba.

Arboleda je rekao da je zbog toga Međunarodna organizacija za migracije, u saradnji s Komesarijatom Vlade Srbije za izbeglice, organizovala anketu koja je omogućila i nosiocima stanarskog prava da izraze vlastite potrebe.

Prijavilo se, kako je naveo, između 14.000 i 18.000 nosilaca stanarskog prava, utvrđeno je ko su među njima najugroženiji i oni su uvršćeni u korisnike regionalnog projekta zbrinjavanja.

"Svi imaju pravo na svoju imovinu, ali u tu diskusiju ne ulazimo, jer nikada ne bi bila završena", reko je Arboleda i podsetio da je krajnji cilj regionalnog projekta da se na donatorskoj konferenciji formira poseban fond za pomoć najugroženijim izbeglicama.

On je najavio da će 21. juna u Ženevi biti održan sastanak na kome će predstavnici UNĆR-a potencijalnim donatorima predočiti rezultate dosadašnjeg rada na regionalnom projektu zbrinjavanja izbeglica.

Sledi ministarska konferencija na kojoj bi "ministri spoljnih poslova četiri zemlje potpisali deklaraciju kojom preciziraju dogovor i potvrdili da je ovo poslednji napor da se od međunarodne zajednice obezbede sredstva za rešavanje izbegličkog pitanja", objasnio je Arboleda.

Nakon toga, kako je kazao, biće odlučeno o datumu i mestu održavanja donatorske konferencije, ali do tada zemlje regiona moraće da utvrde i preostale probleme koje će rešavati na bilateralnom nivou. EU i SAD već su obećale da će pomoći i očekuje se da će biti najveći donatori, podsetio je Arboleda, a da će se tek videti da li će u Fondu biti prikupljeno dovoljno sredstava.

Upitan šta će biti s onim izbeglicama koje nisu rešile životna pitanja, a nije im vraćena imovina, Arboleda je odgovorio da će u buduće pomoć "zavisiti od raspoloženja međunarodne zajednice i novih kriza širom sveta".

On je izrazio nadu da će UNHCR do iduće godine privesti kraju rad sa izbeglicama, ali će nastaviti da pomože interno raseljena lica i naveo da, prema istraživanju koje je srpovedeno s Komesarijatom za izbeglice, u Srbiji ima 97.286 raseljenih u stanju nužne potrebe.

"Istovremeno ćemo nastaviti da, onima koji to žele, pomožemo da se vrate na Kosovo, jer na to imaju pravo", rekao je on i dodao da je "broj povratnika relativno mali, ali se proces povratka nastavlja".

"Prošle godine iz celog regiona na Kosovo su se vratile 2.253 interno raseljene osobe. Od toga se 876 lica vratilo iz centralne Srbije. Od januara do maja ove godine, iz celog regiona vratilo se 425 interno raseljenih, od toga 238 iz centralne Srbije", precizirao je Arboleda.

On je istakao da je najveći problem u tome da je većini onih koji žele da se vrate potrebno stambeno zbrinjavanje.

Nastavak na B92...

Beta: Potrebna podrška medjunarodne zajednice