Izvor: Danas, 18.Mar.2015, 17:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki Magelanov oblak
Upravo u trenutku kada mi se najzad učinilo da smo se kao društvo pomerili sa mrtve tačke, a da je Vlast najzad počela i da sluša, a ne samo govori, sumorna stvarnost me je uverila u suprotno. Srbija i dalje ostaje čudna galaksija za život.
Već mesecima pokušavam da upozorim javnost, a pre svih zdravstvenu vlast na skandal u Specijalnoj bolnici Sokobanja, gde direktorka svojom partijskom knjižicom kupuje besmrtnost. Naravno da ova bolnica nije toliko važna po sebi, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jeste kao lakmus velike kiselosti naše politike. Odahnuh kada u štampi najzad spazih konkurs za izbor direktora ove bolnice - ima li mesta za radovanje? Principijelni uslov konkursa je da kandidat ima osam godina iskustva na rukovodećim pozicijama u oblasti zdravstvene zaštite!
I nije ovde najvažnije što uslovi konkursa pouzdano daju kroki budućeg direktora - problem je principijelne prirode. U stravičnom smo kašnjenju u odnosu na svet - umesto da šansu dobijaju mladi i perspektivni koji govore jezik XXI veka, ovakvi nas konkursi ponovo upućuju na stare i oprobane kadrove, školovane u laboratorijama Borisa Tadića, Mlađana Dinkića i "harizmatičnih lidera" pre njih. Dok tridesetogodišnjaci vode najveće kompanije u svetu, Gugl ili Ikeu, mi insistiramo na menadžerima koji su iskustva sticali u vreme našeg sveopšteg posrnuća, bankrota i korupcije. Čak je i drug Tito priznao da su studenti u pravu - jedino ova vlast preferira penzionere...
Što bi rekli odgovorni iz BIRN Srbija u trenutku kada sam "uklonjen" sa nedavne tribine o zdravstvu - postoje određene "distorzije" u komunikaciji! Živo me je interesovalo kako je prošla ova famozna tribina "koju finansira EU" i ima "advocacy" namere! Obradovao sam se kada sam pročitao da je tema bila i meni najdraža - zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i opravdana bojazan da građane Srbije uskoro neće imati ko da leči. Osim što je zabrinuto upozorio da se ovim podacima ne sme manipulisati, državni sekretar gospodin Berislav Vekić je izjavio: "Šta je rađeno prethodnih godina na podmlađivanju kadra i zašto nije vođeno računa da ne dođemo u situaciju da imamo određene deficitarne specijalističke kadrove!" Ova je zemlja zaista veliki Magelanov oblak: samo ovde vlast ne daje odgovore, nego postavlja pitanja! Čekaće se ovde Godo još jako dugo. Da li je Ministarstvo uopšte svesno stravičnog egzodusa Srba, bez modernog Arsenija Čarnojevića koji bi im ukazao na pravi put? Kada će već jednom Ministarstvo zdravlja steći empatiju prema ovim nesrećnim mladim ljudima? Da li je zaista potrebno da vrište da bi ih čuli?
Umesto toga ministar nastavlja da se obračunava sa (lekarskom) elitom Srbije - istom onom za čijom podrškom pati premijer Aleksandar Vučić. Na sajtu Ministarstva zdravlja udarna je vest "Bolji odnos prema trudnicama, u suprotnom smene"! Obaveštavam odgovorne da se svako od nas zavetovao Hipokratu, mnogo važnijoj figuri zdravstvenog sistema od bilo koga ministra, te da nas ova zakletva obavezuje na humanost mnogo čvršće od pretnji ministra. A da podsetim gospodina Lončara da se braći ne preti, jer se i on zavetovao Hipokratu i obećao de će mu "kolege biti braća". Prema ministrovim rečima, "do sledećeg petka svi zaposleni na ginekološkim klinikama moraće da imaju identifikaciju na kojoj će pisati ime i funkcija koju obavlja". Jadna je zemlja u kojoj o broju rođene dece odlučuju bedževi na mantilima ginekologa! U jednom je ministar u pravu: "Svima su nam puna usta da želimo više dece, ali to ne može bez ulaganja" - najviše bi trebalo da uloži baš ministar i vlast. Da nam se deca uopšte rađaju i da imaju šansu da prežive, čak i ako nisu iz Beograda. Da ne lete helikopteri. Šta je bilo sa obećanjem ministra zdravlja o pomoći u osnivanju niške prematurologije, koje je dao meni lično pre pola godine? Lako je sa bedževima, teško je sa stvarnim životom...
Društvo u kojem premijer deli žute kartone članovima Vlade, a ministar neprestano preti smenama, nije ideal demokratskog. Demokratija i strah nikada ne mogu biti u braku. Herbert Markuze je tvrdio da društvo koje se zasniva na dominaciji nema budućnost, s obzirom da se tako značajno limitiraju neslućeni potencijali pojedinaca, a njegove kritičke sposobnosti smanjuju. A Noam Čomski govori da ubeđivanje pojedinca da je isključivo odgovoran za nesreću i probleme stvara od njega nesigurnog i potcenjenog člana društva s osećajem krivice, koji odustaje od traženja pravih uzroka za položaj u kojem je i od pobune protiv sistema.
Ne može premijer zahtevati podršku elite a u jednom sekundu denuncirati celu Akademiju arhitekture Srbije na čelu sa 17 univerzitetskih profesora, optužujući ih da žele "nehigijenske romske mahale, prljavštinu, cementne baze i olupine brodova u centru grada" samo zbog toga što misle kako su napisali. Nije posao odgovorne vlasti da se bori protiv svojih najpametnijih ljudi ili da se sa njima nadmudruje, ma kako članovi Vlade bili dobri studenti. Ne bih da preferiram tu vrstu dekadentne paranoje da su premijer ili ministar zdravlja u stvari manekeni filozofija Markuzea i Čomskog, ali je sasvim sigurno da vlast mora imati mnogo više takta i promišljanja u svakodnevnim postupcima. Stvarnost koja se tumači između redova, a o kojoj sam govorio, nije stvarnost o kojoj vlast govori. Zbog toga naslov o čudnoj i nepravilnoj galaksiji nazvanoj "Veliki Magelanov oblak" i bojazan da u stvari u njoj živimo ne mora nužno biti preterana metafora.
*Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
