Izvor: Politika, 11.Jun.2010, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika strepnja 4000 radnika
U Nišu i Nišavskom okrugu poništena svaka treća od stotinu privatizacija, nove licitacije se ne zakazuju, zbog čega vlada velika neizvesnost u firmama koje ne rade
Niš – Proces privatizacije trebalo je, bar tako je bilo govora, da donese boljitak u privredi Srbije i kvalitetniji život stanovnika u našoj zemlji.
Nažalost, ne samo da boljitka nema, već su problemi nastali tokom procesa promene vlasništva u nekadašnjim društvenim i državnim preduzećima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toliko veliki da se osnovano postavlja pitanje da li se uopšte može, na koji način i kako nadoknaditi neprocenjiva šteta. Jer, izgubljeno je mnogo vremena i imovine i, što je svakako najbitnije, na hiljade radnih mesta.
Juče su predstavnici sindikata nekadašnjih privrednih giganata ne samo Niša i Srbije, već i one velike Jugoslavije u oblasti elektronike, mašinogradnje i metalske, tekstilne i gumarske industrije, upozorili na kobne posledice privatizacije. Od stotinu privatizovanih fabrika i preduzeća na području Nišavskog okruga čak 31 kupoprodajni ugovor već je poništen, rekao je Sveta Ilić, predsednik Sindikata metalskih radnika „Nezavisnost“:
– Potpuno je neizvesna sudbina radnika u ovim firmama, jer se oni trenutno samo na papiru vode kao zaposleni. Ne rade, nemaju posao i, naravno, ne primaju nikakve plate. Samo mali deo radnika, njih tek nekoliko stotina, iz firmi čije su privatizacije poništene prima minimalac od petnaestak hiljada dinara, dok ostali na posao dolaze jedino da bi mogli sutradan da povežu radni staž i izdejstvuju uplate za zdravstveno i socijalno osiguranje. Što je po njih najgore, posle poništenja privatizacije nove licitacije se uopšte ne zakazuju i ne nazire se ni tračak svetlosti u mračnom tunelu – rekao nam je Ilić.
Prema rečima niških sindikalaca, u 31 firmi, gde su privatizacije poništene, na rešavanje sudbinskog pitanja čeka više od 4000 radnika. Kupci tih fabrika i preduzeća imali su nameru da se kupoprodajom domognu izazovnih lokacija za gradnju ili postojećeg poslovnog prostora i lokala u centru Niša. Njih radnici nisu interesovali, proizvodnja još manje.
Najpogubnije je, kaže Sveta Ilić, što su skoro svi kupci niških i fabrika u Aleksincu, Svrljigu i drugim mestima ovog dela Srbije podizali velike kredite kako bi platili ono što su kupovali. Paradoksalno je što su kao garanciju za vraćanje kredita stavljali imovinu, mašine i druge vrednosti firmi i preduzeća koje su kupovali...
Najteže je među niškim metalcima, jer je najveći broj fabrika Mašinske industrije prethodnih godina privatizovan i prodat, ali još brže su te loše privatizacije poništene. Radnici iz nekada uspešnih MIN-ovih fabrika sada preživljavaju od danas do sutra radeći kao najobičniji fizički radnici na građevinama, ili za nadnicu na poljoprivrednim poljima kraj Južne Morave i Nišave. Nije mali broj ni onih iz nekadašnjeg giganta EI, „Vulkana“ ili „Jastrepca“ koji se svakog jutra okupljaju kod „Pirotske rampe“ na Obilićevom vencu, gde je svojevrsna „berza rada“ – tu čekaju da neko zastane automobilom i ponudi bilo kakav posao. Čiste podrume, iznose smeće i šut iz dvorišta, kopaju kanale i septičke jame. Jer, ispričao nam je Rodoljub Jovanović, nekadašnji radnik MIN-a, mora da se živi, uveče mora da se odnese kući za hleb i osnovne namirnice...
– Poslednju platu primio sam u novembru prošle godine, kada mi je isplaćena zarada za mart 2009. godine. Od tada ništa. Uredno vodim evidenciju, jer nije uopšte teško – za poslednje dve godine ukupno sam primio šest plata. Radim kao fizikalac, najprljavije poslove. Zaradim danas 400, sutra 700 dinara... Ko koliko da. Pa, vi vidite kako moja porodica i ja živimo – ispričao nam je Jovanović.
Radnici u svim kolektivima u Nišu i niškom kraju nadaju se da će Agencija za privatizaciju uskoro zakazati nove licitacije za njihove firme. Da će se pojaviti pošteniji i savesniji privrednici, koji će finansijski i u svakom drugom pogledu konsolidovati kolektive pred propadanjem. Dotle se neizvesnost hiljada radnika koji samo fiktivno imaju posao nastavlja.
----------------------------------------------
Otkazi u FITIP-u
Juče ujutru, kada su došli na posao u Fabrici industrijskog transporta i prenosnika (FITIP), koja je u sklopu poljskog „Kopeksa“, a koji je 2007. godine kupio tri firme niškog MIN-a, radnike je zateklo obaveštenje da su organi ove kompanije u Poljskoj doneli odluku o likvidaciji FITIP-a. A njih 150 dobiće otkaz, jer posla nema...
Toma Todorović
objavljeno: 12/06/2010
