Izvor: Danas, 10.Jun.2015, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Velemajstor" Babić
Prva rečenica: Kao što istorija čovečanstva nije počela rađanjem Hitlera, Lera, Sepa, Ajhmana i ostalih, i osnivanjem raznih tajnih policija, ona se nije završila 1944. i neku godinu kasnije. Druga rečenica: Istorija teče, malo kao reka a pomalo poput ponornice, neki njeni podaci i dokumenti su na svetlu dok su poneki u tami, kao i arhive. Kormilar bez dvojca Babić G., pošto ima zvanje pisca i profesiju kolumniste, trebalo bi to da shvati ako ne zna. Lepo je što g. Babić "dopušta" >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << (a pita se?) da su "ti nesretnici sa Šinteraja i postojali". I dirljivo je. Bez kapi cinizma.
Šinteraj nije logor mada je u Vršcu bilo više lagera. Vršački lokalitet Šinteraj je pasje i stočno groblje koje je 1944. godine postalo i ljudsko. Istoričari poput G. Babića rekli bi "humano", na kojem su pokopani Nemci, i Mađari, i Srbi. Njih skoro dve hiljade. Prvi čovek tamo ukopan jeste srpski pravoslavni sveštenik.
U tekstovima Nadežde Radović (u Babićevom reagovanju piše "poštovana gospodo" mada je Nadežda Radović gospođa) i mojim ne spominje se čije su žrtve stradalnici sahranjeni i posejani po masovnim šinterajskim grobnicama. Pominju se službe odgovorne što je tema Šinteraj zabranjena bila decenijama i što su neki dokumenti o masovnim jamama i rupama sakriveni, možda pokopani, ili uništeni. Krivicu snose i ljudi koji duže od decenije ptičjim jezikom ponavljaju "Još nije vreme" i ne daju građevinsku dozvolu za podizanje spomen-krsta. Kao da je vreme stalo. A vi, g. Babiću, trebalo bi da svoje ruke i pero držite što dalje od Vršca i Šinteraja.
G. Babiću, vaše pouke meni nisu potrebne. Koliko znam pouke i poruke sa vaše strane nisu besplatne. Majstor ste i velemajstor, verujte, da ih darovito, bar od neke nemačke zadužbine naplatite. Kad već spominjete svoju brošuru iz 2012. srdačno vam preporučujem da pročitate dokumentarnu knjigu Nadežde Radović i moju "Krst na vršačkom Šinteraju" (Beograd, 2014). Što se poslednje rečenice u vašem pisanom medaljonu tiče "Ja bih rekao – bulazni", poštovani gospodine, dopuštam vam da slobodno stavite kažiprst na svoje duboko lično čelo. Nemojte da se "suočavate sa budalastim i nečasnim argumentima". Dobro razmislite. Ovo je savet, ne pouka.
*Autor je pisac iz Vršca
