Izvor: Politika, 23.Jul.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vek Velikog rata vlada obeležava u Nišu
Stotu godišnjicu agresije Austrougarske na Srbiju, 28. jula, kabinet premijera Vučića obeležiće svečanom sednicom u Nišu, gde je premeštena prestonica Srbije uoči početka Prvog svetskog rata
Vlada Srbije će zasedati u Nišu, 28. jula, čime će kabinet premijera Aleksandra Vučića obeležiti stotu godišnjicu agresije Austrougarske na Srbiju, saznaje „Politika”. Osim svečarskog sednica će imatri i radni karakter. Očekuje se da će na njoj biti smenjen popriličan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broj direktora javnih preduzeća.
Zvanični Beograd poklanja veliku pažnju jednom od presudnih događaja 20. veka, kada je tadašnja moćna austrougarska monarhija, pošto je Srbija odbila njen ultimatum posle atentata Gavrila Principa na nadvojvodu Franca Ferdinanda, odlučila da objavi rat Srbiji.
Već danas predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić će u zdanju Nadbiskupije beogradske, nekadašnjem poslanstvu Austrougarske u Kraljevini Srbiji, prisustvovati skupu koji se održava upravo povodom stogodišnjice predaje austrougarskog ultimatuma Srbiji i odgovora naše zemlje na taj dokument.
Potom će, zajedno sa beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, premijer posaditi drvo mira u vrtu beogradske Nadbiskupije, kao simbol posvećenosti miru, nenasilju i saradnji među državama. Ovaj skup u Nadbiskupiji beogradskoj, organizuje Ministarstvo kulture Srbije.
Naime, pre jednog veka, 23. jula 1914. godine, Srbiji je upućen ultimatum koji je sadržao deset zahteva, od kojih su neki bili neprihvatljivi za tadašnji politički vrh naše zemlje, predvođen regentom kraljem Aleksandrom Karađorđevićem i predsednikom vlade Nikolom Pašićem.
Istoričar Čedomir Antić podseća da je kriza eskalirala već 29. juna, dan posle atentata na Franca Ferdinanda, ali da sve do ultimatuma Srbiji, sile Antante nisu bile uverene u mogućnost izbijanja velikog rata.
– Međutim, kasnija proučavanja dokumenata pokazala su da su Nemačka i Austrougarska odlučile da uđu u rat već 29. i 30. juna 1914, godine. Ultimatum Austrougarske Srbiji je pisan tokom 15 dana i on je sastavljan tako da bude odbijen, a austrougarske diplomate su bile uverene da će, čak i ako ultimatum bude prihvaćen, to označiti početak okupacije Srbije – kaže Antić.
Srpska vlada je krizu shvatila ozbiljno, ali, ukazuje Antić, čini se da ni oni nisu bili svesni njene dalekosežnosti, pa tako izborna kampanja, koja je započela još u junu, nije prekidana.
– Srbija je uoči ultimatuma bila na sudbonosnim prekretnicama: upravo u junu je bilo planirano formiranje zajedničke vlade sa Crnom Gorom i proces ujedinjenja, protiv koga je Austrougarska odlučno bila protiv. Takođe, u proleće 1914. godine, Kralj Petar Prvi se odrekao kraljevske vlasti, pa je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević postao regent. Srbija je popuštala Austrougarskoj tokom krize i nastupala je pomirljivo, ali je istovremeno nastojala da prema Beču uspostavi diplomatski front velikih sila i država koje bi sprečile ugrožavanje srpske nezavisnosti – naglašava Antić.
Uprkos velikim menama u odnosima između velikih sila tokom julske krize, Srbija je uspela da na određeni način kompromituje Austrougarsku i tako se uz Beč našao samo pravi vinovnik rata – a to je Berlin.
I, konačno, ističe Antić, Srbija nije bila spremna za rat, ali je njena politička elita bila spremna da brani nezavisnost i kada Austrougarska nije prihvatila čak suštinsko prihvatanje ultimatuma i kada nije bila spremna da prihvati ni posredovanje suda u Hagu koje je predlagala Srbija.
Kada je Beč odbio čak i britanski predlog da o sporu odlučuju direktno neumešane sile, a da austrougarska vojska, kao garanciju, okupira Beograd, srpska vlada je premestila svoju prestonicu u Niš, tokom jula 1914. godine i započela je pripreme vojske za rat. To se, smatra Antić, pokazalo kao jako važno za odbranu zemlje.
Naime, pošto je Beograd bio na samoj granici sa Austrijom, Srbija je neprekidno, tokom 19. i početkom 20. veka imala i drugu prestonicu. Od vremena oslobođenja južnih okruga, 1878. godine, ta prestonica je bio Niš, a pre 1878. godine, druga prestonica Srbije bio je Kragujevac. Srbija po tome nije bila izuzetak. I Francuska je, kada je počeo Prvi svetski rat, pošto su nemačke trupe izvršile prodor prema Parizu, premestila svoju prestonicu iz Pariza u Bordo.
Dok je vreme mira polako isticalo, Nikola Pašić je dobio vest o objavi rata tokom ručka u Nišu.
– Bio je ipak iznenađen, ali je rekao da je odluka pala, da je to kraj Austrougarske i da je borba Srbije pravedna. Pašić je bio samouveren, svestan u pravednost svoje političke misije. Treba reći da je i Franjo Josif rekao da u rat ide čiste savesti i mirne duše – kaže Čedomir Antić.
Istoga dana, 28. jula, prve bombe sa austrijskih ratnih brodova, pale su na Beograd.
------------------------------------------------------------------------------
Prigodna manifestacija na Kalemegdanu
Srpski vojnik osmatra austrougarske položaje sa Kalemegdana (Foto Ratni album 1914–1918)
Stogodišnjica prvih oružanih sukoba u Velikom ratu, biće organizovana i na Kalemegdanu, kod spomenika „Pobednik”. Prigodna manifestacija održaće se u nedelju, 27. jula, nezvanično saznaje „Politika”.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 23.07.2014.
