Izvor: Glas javnosti, 10.Sep.2009, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vehabije
Prekjučerašnjom presudom četvoročlanoj grupi vehabija i onom od pre dva meseca kada je osuđena znatno veća grupa koju je predvodio Senad Ramović, konačno je razvejana svaka sumnja da na području Raško-polimske oblasti (Sandžaka) deluju organizovane islamističke ekstremističko-terorističke grupe, koje su dobro naoružane, osposobljene za izvođenje terorističkih akcija i povezane sa srodnim grupama u regionu i međunarodnim terorističkim organizacijama.
Godinama se taj perspektivni >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bezbednosni izazov s kojim se Srbija suočava prikriva od javnosti, a njegova opasnost relativizuje od strane određenih verskih, državnih, nevladinih i medijskih struktura i pojedinaca. Sećate li se pukovnika Momira Stojanovića, tadašnjeg direktora Vojno-bezbednosne agencije SCG. Čovek je, na osnovu saznanja domaćih službi i kontakata sa bezbednosnim agencijama drugih zemalja, februara 2004. godine upozorio javnost da se „u narednom periodu može očekivati značajniji prodor radikalnog islama i terorizma na zapadni Balkan, uključujući i teritoriju Srbije i Crne Gore“. Stojanović je priznao: „Imamo sve više saznanja koja ukazuju na uspostavljanje i jačanje veza nosilaca međunarodnog terorizma sa nosiocima ekstremističkih i terorističkih aktivnosti na Kosmetu, u Raško-polimskoj oblasti i severnoj Crnoj Gori“. Tadašnji direktor VBA je ukazao da vehabije rade na pridobijanju omladine za prihvatanje ideja, običaja, ponašanja i oblačenja u duhu radikalnog islama, da istovremeno regrutuju mlade koje šalju u centre za versku, ali i vojničku obuku u nekim susednim zemljama i zemljama Bliskog istoka. On je objasnio da delatnost muslimanskih ekstremista podržavaju „prikriveno lideri nekih ovdašnjih političkih partija - prećutnu podršku pružaju im i ekstremisti bliski Islamskoj verskoj zajednici“.
Šta se nakon tog obraćanja javnosti desilo Momiru Stojanoviću? Na njega se sručila lavina kritika poznatih perjanica tzv. nevladinog sektora, raznoraznih vojnih analitičara, državnih službenika. NJima nije odgovaralo da se istina o postojanju, delovanju i terorističkom organizovanju islamističkih ekstremista sazna. Trebalo je sve to zataškati i dati im vremena da se daleko od očiju javnosti organizuju. Stojanović je po kratkom postupku smenjen sa mesta direktora VBA, odnosno penzionisan. Pomenute dve presude su dokazale da je sve što je rekao 2004. godine bilo tačno. Kažnjen je zbog pravovremenog iznošenja istine i pokušaja da pokrene i javnost i državu na preventivno delovanje, dok ne bude kasno.
I nesumnjivi međunarodni autoritet, Međunarodna krizna grupa je u izveštaju iz 2005. godine upozorila da u Sandžaku postoje vehabije i da se taj ekstremni islamski pokret sve više širi, te da je u tome najznačajnije to što je sandžački muftija Muamer Zukorlić pokazao tolerantnost prema radikalnijim oblicima islama koji ne potiču sa Balkana, a naročito prema vehabističkom pokretu. Jedan sada veoma popularan ministar u Vladi Republike Srbije je svojevremeno tvrdio da nema vehabija u Sandžaku, a kasnije da oni nisu ekstremisti! Sada i on i Zukorlić tvrde da su na vreme upozoravali na opasno delovanje vehabija!
Ućutkivanje Momira Stojanovića nije zaustavilo bujanje vehabizma u Sandžaku. Naprotiv, izostanak blagovremene odgovarajuće reakcije javnosti, Islamske verske zajednice i državnih organa doveo je do širenja vehabizma u centralnu Srbiju. Danas postoje ozbiljni vehabijski džemati u Bujanovcu, Preševu, Nišu, a vehabija je sve više i u Beogradu, Novom Sadu... O tome se u našim slobodnim medijima gotovo i ne govori. Zvaničnici Islamske verske zajednice i nadležni državni organi, sva je prilika, ne žele da tim problemom „uznemiravaju“ javnost. A vehabizam se širi. S njim, kako su pokazale presude dvema grupama vehabija, dolazi i ekstremizam, oružje, terorizam. Ćutanjem se taj problem neće rešiti.
