Izvor: Akter, 30.Mar.2015, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vegel: Srbija da uvede regije
Pisac, kritičar i esejista Laslo Vegel izjavio je večeras, na promociji zbornika tekstova "Socio-kulturni aspekti regionalizacije Srbije u kontekstu evrointegracija", da bi Srbija trebalo da uvede i priznaje regione, jer to nije samo društveni i ekonomski, već i nacionalni interes
Ako kažemo kultura regionalizma, to bi značilo da bi Srbija sama trebalo da uvede i priznaje regiobe, a ne zbog nekog diktata iz Evropske unije (EU), rekao je Vegel.
On je istakao da EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << nije to izmislila da bi diktirala, jer je i u EU to realizovano zato što je to bio i društveni i ekonomski interes.
Mi u Srbiji imamo još jedan razlog, a to je i nacionalni interes, kazao je Vegel i dodao da na taj način može brže i fleksibilnije da se reaguje na događaje.
Vreme je brže nego intelektualna ili politička elita, jedino što je stvarno to su brze promene. Male jedinice se uvek mogu brže prilagođavati novim trendovima, istakao je Vegel.
Prema njegovim rečima, naš model regionalizacije trebalo da se zasniva ne samo na ekonomskim interesima, već i na etničkoj šarenolikosti, a tipičan primer za to je Vojvodina.
Postkomunističke zemlje srednjeistočne Evrope, istakao je, u drugoj polovini dvadesetog veka imale su jednopartijske sisteme koji su bili strogo centralizovani i danas taj antiregionalistički stav proističe iz jednopartijske tradicije državnog socijalizma.
Interesantno je da oni koji su verbalno protiv tog sistema žele da sačuvaju njegovo srce, ocenio je Vegel, koji smatra da sve postsocijalističke zemlje još boluju od centralizma i imaju probleme u procesu priključivanja EU.
Kulturolog Aleksandra Đurić-Bosnić rekla je da smo u ovom momentu suočeni sa paradoksalnom situacijom.
Ona je istakla da smo sučeni sa izazovima evrointegracijske agende i sa nezaustavljivim globalizacijskim procesima, kao i sa vrlo ozbiljnim procesima rušenja koncepta nacionalne države i nacionalne teritorije u nekim državama i nekim kulturama.
Suočeni smo sa gotovo tužnim podatkom da u Srbiji građansko društvo i danas 2015. nije uspostavljeno u onoj meri u kojoj se to očekivalo, rekla je ona.
Bosnić je navela da je više od 50 odsto građana Srbije u ovom trenutku nezainteresovano, ili ima vrlo loš stav o procesima evrointegracija, kao i da su i dalje njihovi vrednosni sistemi usmereni prema tradicionalizmu, autoritarnosti i nacionalizmu.
Zbornik tekstova "Socio-kulturni aspekti regionalizacije Srbije u kontekstu evrointegracija", u izdanju novosadskog Centra za interkulturnu komunikaciju, objavljen je pod pokroviteljstvom Fondacije za otvoreno društvo.
U njemu su tekstovi Latinke Perović, Olivere Milosavljević, Aleksandra Molnara, Lasla Vegela, Pavela Domonji, Boška Kovačevića, Duška Radosavljevića i drugih autora.
