Izvor: Danas, 13.Nov.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večni izgovori vlasti
I pre i posle turske petovekovne vladavine, i u vreme srednjovekovne i tokom novije istorije, svaka aktuelna vlast je svoje neuspehe pravdala objektivnim teškoćama. U toj neprestanoj tradiciji veličanja svoje posebnosti i satanizacije drugih ističu se tri toposa.
Glavni krivac za političko-istorijske teškoće je bivša vlast, njena nedoraslost vremenu i prostoru, interesima svog naroda. Često je bivša vlast toliko satanizovana da je bila dužnost svih rodoljuba ne samo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je smene već i pogube, što se neretko i događalo. Bivša vlast je, starinski rečeno, bila štetočinska i sluganjska ili izdajnička, a polovinom proteklog veka dobila je trajnu etiketu „unutarnji neprijatelj roda svog“. Zato je nova vlast uvek sebi pridavala spasiteljski oreol i nije slučajno što se obilato zaodevala verskim duhom i narodnim (folklornim) ruhom i govorom.
Paralelno, neretko i ruku pod ruku sa unutarnjim neprijateljem, na uništenju našeg naroda neumorno su radile sve (ili skoro sve) okolne države, i to udruženim snagama. Imale su zajednički motiv – dvostruku ljubomoru: što smo najčestitiji, najpošteniji, ukratko rečeno: najbolji među svima njima, uz to i zauzimamo najbolji prostor, most između Istoka i Zapada, Severa i Juga. Zato im je naša kuća na sred druma bila neprestano trn u oku i bodlja u srcu.
Treći izvor naših večnih teškoća je pomalo paradoksalan i bivao je u igri prema potrebama aktuelnog političkog trenutka. To je klima. U vremenima oskudice i elementarnih nepogoda mi smo živeli u surovoj klimi, koja nije mimoilazila nijedno godišnje doba – leti su nas pritiskale žege i suše, s jeseni kiše i oluje, zimi mećave, u proleće bujice i poplave... No, u takozvanim dobrim i rodnim godinama, naša otadžbina je bila zemaljski raj, žitnica koja može da hrani pola sveta, i zato na meti svih okolnih država, čije su teritorije neplodne divljine, kamenjari i močvare, životni prostor iz nužde...
Mada je očigledno da su sva tri navedena krovna toposa ili izvorišta naših teškoća pseudo-specifike, opšta mesta koja, mutatis mutandis, može preuzeti većina naroda i država, ovi stereotipi i dalje ne silaze sa naše glavne političke scene. Mada vlada već znatno vreme, aktuelna vlast još uvek za sve društvene probleme optužuje prethodnu vlast, kao što su i sve prethodne optuživale svoje prethodnike. Takođe je u opticaju i mržnja sveta, zavist prema najvrlijem od svih naroda i našim rajskim prostorom.
Isto važi i za divlju ćud naše klime. Dovoljno je da uporedimo našu i skandinavsku klimu, neuporedivo ćudljiviju, a te države imaju ne samo vrhunsku industriju već i uzornu poljoprivredu – Švedska je značajna izvoznica žita, Danska i Holandija mesa i mlečnih proizvoda...
