Izvor: Akter, 15.Avg.2015, 12:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina zgrada u Srbiji rasipa energiju

Oko 70 odsto izgubljene energije u Srbiji odlazi kroz prozore i zidove. U Evropi je trenutno ta situacija za nekih 20 do 30 procenata bolja sa tendencijom daljeg i energičnog poboljšanja.

Izgubljena energija predstavlja zapravo izgubljeni novac jer dobro izolovana zgrada, ulaganjima, od rasipnika može postati štediša, pa čak i proizvodjač energije.

Evropska računica investiranja u izolaciju je sledeća: Na jedan uloženi evro, vraća se sedam i po evra u relativno kratkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << roku od tri do osam godina.

Evropska komisija izdala je direktivu (Energy Performance of Buildings Directive) da svi novosagradjeni objekti budu takozvane nulte energetske zgrade, koje proizvode i troše vlastitu energiju. To je nešto što u relativno bliskoj budužnosti očekuje i Srbiju.

Zahtev je ekonomski i tržišno opravdan s obzirom da je razlika u trošku izgradnje klasične i energetski efikasne zgrade tokom vremena drastično smanjena. Pre samo jedne decenije material za efikasnu zgradu bio je 10 odsto skuplji. Danas se ta razlika meri promilima.

Ovaj podatak govori da je nauka i tehnologija gradjevinskog i izolacionog materijala snažno napredovala u kratkom vremenskom intervalu i da je industrija u Evropi to pratila investicijama.

I dok će se moderna arhitektura u bliskoj budućnosti baviti pitanjem kako od stana napraviti što bolji termos, pitanje je šta raditi sa starim zgradama koje troše energiju kao ruski plemić u egzilu.

Primera radi, nova zgrada po kvadratnom metru troši manje od tri odsto lož ulja godišnje, dok stara zgrada troši od 20 do čak 65 litara. U Evropi je 35 odsto zgrada starije od 50 godina. U Srbiji je 33% zgrada starije od 50 godina, a 45% starije od 25 godina. Ovo je period koji se poklapa sa ekspanzijom posleratne izgradnje.

Evropska komisija je, dakle, analizirala i procenila da zgrade predstavljaju veliki problem za životnu sredinu ali istovremeno nude i neka rešenja, naročito kada je reč o potencijalu za privredni rast.

Samo proizvodnja izolacionih materijala u naredne dve decenije mogla bi da privuče do dva miliona novih radnih mesta.

Zvanične analize Evropske komisije govore da bi ukupna ulaganja od 45 miliona evra u renoviranje starih objekata mogla na godišnjem nivou da otvore fantastičnih 760 hiljada novih radnih mesta.

U Srbiji postoji veliki potencijal zа uštedu energije i implementaciju mera energetske efikasnosti u zgradarstvu, naročito ako se uzme u obzir da je potrošnja struje dvostruko veća nego u Evropskoj uniji.

U skladu sa evropskim trendovima i srpska država je na sebe preuzela obavezu da do 2018. ostvari uštedu od devet odsto u odnosu na potrošnju iz 2008.

Najmanje 60 odsto finalne energije troše zgrade. Većina gradjevinskih objekata u Srbiji, stambenih zgrada i kuća pripada najnižem energetskom razredu, a koji ukazuje količinu potrebne energije za grejanje na godišnjem nivou, navodi se u analizi Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju (GIZ).

Kako bi sprovela planirane uštede, Srbija je prema preporukama Evropske unije formulisala Nacionalni plan energetske efikasnosti. Od 2009. godine, podršku u definisanju mera i koraka za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva, pre svega u stambenom sektoru, pruža GIZ.

Budući da su zgrade u Srbiji najveći potrošači i rasipnici energije, GIZ-ov projekat “Energetska efikasnost u zgradarstvu” pomogao je pri donošenju novih I unapređenju postojećih propisa. Rezultat toga je uvođenje sistema sertifikacije zgrada, izrada elaborata energetske efikasnosti i obaveza izrade energetskih pasoša, a to su dokumenta bez kojih se više ne može dobiti gradjevinska i upotrebna dozvola u Srbiji.

Osim toga, Srbiji je dobila Centralni registar energetskih pasoša za zgrade, a uveden je i sistem sertifikacije inženjera koji su licencirani za izradu tih dokumenata. Do sada je obučeno i licencu dobilo više od 1460 inženjera, a izdato je vise stotina energetskih pasoša, odnosno sertifikata o energetskim performansama zgrada.

Srbija preduzima korake koji vode ka ostvarenju cilja - poboljšanju energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva. Posmatrajući iskustva drugih zemalja, jasno je da država mora da preuzme ulogu pokretača inicijative.

Podsticaji imali bi višestruko pozitivan efekat: uloženi novac bi relativno brzo bio vraćen, energija bi bila sačuvana, a industrija gradjevinskog i izolacionog materijala dobila bi zamajac i otvorila šansu za otvaranje novih radnih mesta.

Primarne mere za unapređenje energetske efikasnosti usmerene su na pretvaranje postojećih objekata u "male" potrošače energije. To se, između ostalog, postiže postavljanjem adekvatne spoljne izolacije, zamenom spoljne stolarije, a nakon toga unapređenje sistema grejanja.

Na konkretnom primeru, trošak izolacije krova porodične kuće u umerenom klimatskom području iznosi 30 evra po metru kvadratnom. Godišnja ušteda nakon postavljanja izolacije tog krova je 7,5 evra po metru kvadratnom godišnje.

Stanovnici Evrope prilikom kupovine nekretnina veoma vode računa u kakvom je energetskom stanju predmet kupovine. Energetski efikasna zgrada ima veću vrednost i višu tržišnu cenu. Takav trend će se neminovno proširiti i na srpsko tržište nekretnina jer cene energenata imaju jasan i konstantan trend rasta.

Na kraju, ostaje pitanje novca kojim će se finansirati smanjenje utroška energije u zgradarstvu.

U Srbiji je do 2020. godine potrebno uložiti 1,6 milijardi evra da bismo dostigli prosek EU u potrošnji energije u zgradarstvu. Ako se uzme u obzir da samo javna preduzeća godišnje prave kumulativni trošak od milijarde evra, ova suma i nije tako nedostižan cilj.

Energetska efikasnost je važna tema u EU s obzirom da Unija 55 odsto svojih potreba zadovoljava uvozom.

Nastavak na Akter...