Izvor: Politika, 22.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina se vrati iz Amerike
Vremena se menjaju, pa se danas većina mladih koji se školuju ili rade u SAD vrati u Srbiju, kaže Milena Krstić, iz kancelarije AYUSA
Otvarajući vrata kancelarije AYUSA (skraćenica od Academic year in USA, u prevodu Školska godina u Americi) mlad čovek može da pronađe neki putokaz. I „napije se” optimizma, čak i ako su mu prethodno potonule sve lađe, jer nije uspeo da se upiše na željeni fakultet, ili je pao na ispitu koji mu je garantovao upis u novu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godinu. Milena Krstić, direktor ovdašnjeg predstavništva agencije za kulturnu razmenu mladih, a ovim poslom bavi se i u susednim zemljama na Balkanu, potvrđuje da je to utisak i većine onih koji dođu da se raspitaju „kako bi mogli malo da odu u Ameriku”.
Seća se direktorka Krstić da je u nekim prohujalim teškim vremenima čak trećina njih tamo i ostajala, jer su zbog ovdašnje situacije nalazili druge načine za produžetak vize. Samo da se ne vrate. Sada su se vremena promenila. Ako, recimo, i odu da zarade na letnjim poslovima, uglavnom iskoriste povratnu kartu. U poslednje tri-četiri godine, primećuje direktorka, retki su oni koji ne doputuju nazad.
Priliku imaju i oni vrlo mladi i nešto stariji. Recimo, petnaestogodišnji srednjoškolac, po završetku prvog razreda, može preko kancelarije AYUSA da ode „na školsku godinu u Americi”, pri tom stanuje u porodici, najčešće u malim mestima. Učenik ne bira ni grad ni školu, on samo izrazi želju kuda bi otišao, koji su mu prioriteti u školi, bitni predmeti za buduće obrazovanje, uzima se u obzir da li se bavi sportom, jer AYUSA traži porodicu i školu, a domaćini biraju budućeg člana domaćinstva. Najlakše je gimnazijalcima, njihovo obrazovanje lako je prilagoditi američkom sistemu, tako da đaci iz naših srednjih stručnih škola po povratku najčešće polažu predmete koje nisu imali u Americi da bi dobili svedočanstvo.
– Mlad čovek mora da računa da će godinu dana biti van svog okruženja, bez roditelja, u prilici da sam donese odluku o izbornom predmetu u školi. Tu se, između ostalog, uči i samostalnosti, koja u životu kasnije mnogo znači. Priprema za odlazak počinje u septembru-oktobru, popunjavanjem obrazaca, dolaskom na intervju kod nas u agenciju, potom polaganjem testa jezika, jer đak ipak mora da se dobro sporazumeva i prati nastavu na časovima. Posle nekoliko meseci kada, kako kažu, počnu da sanjaju na engleskom, sigurni su da problema nema. Uglavnom tokom avgusta, i to sledeće godine u odnosu na prijavljivanje, naši mladi putuju u Ameriku – objašnjava Milena Krstić.
Porodica kod koje stanuje „naše dete” ne dobija nikakav novac, ni škola se ne plaća, jer je reč o državnim ustanovama, ali čitav administrativni postupak i sve provere roditelji plaćaju 4.700 dolara i uz to obezbeđuju džeparac svom mezimcu šaljući mu svakog meseca neku skromnu sumu. Učenici četvrtog razreda su u prednosti u odnosu na one mlađe, jer dobijaju diplomu američke srednje škole, kao da su i prethodne tri godine bili tu, pa mogu da konkurišu za stipendiju i nastave studije na nekom od univerziteta.
Programom „au pair” za mlade, koji ne moraju biti studenti, a imaju između 18 i 27 godina AYUSA omogućava da godinu dana u Americi čuvaju decu za džeparac od 180 dolara, uz to imaju obezbeđen stan i hranu i da besplatno uče na nekom koledžu za sertifikat. Postupak za ovakav način odlaska u Ameriku traje svega dva meseca i plaća se 485 dolara za administrativne troškove. Znači, onima kojima se na fakultetu ukaže prilika da čekaju novi upisni rok, ovo je prilika za nova iskustva.
Program „Praksa u struci” za one koji imaju od 20 do 32 godine podrazumeva da AYUSA našem diplomcu ili studentu završne godine studija u nekoj američkoj kompaniji pronađe posao, u oblasti finansija, bankarstva, informatike, hotelijerstva, medija. Može se ostati od šest do 18 meseci, ovaj najduži aranžman podrazumeva trošak od 2.850 dolara, pri čemu Milena Krstić dodaje da je AYUSA od Stejt departmenta ovlašćena za Carreer Training program.
– Imamo i program letnjih poslova na koji je već dosta mladih otišlo. Najčešće pozajme 1.200 dolara koliko koštaju troškovi, odu da rade tri-četiri meseca, ko želi potom ima mesec dana za putovanje i upoznavanje Amerike i vrate se nazad. Mnogi tako zarade da vrate dug, a i da plate školarinu – primećuje Milena Krstić.
Rajna Popović
[objavljeno: 23/06/2008.]
