Izvor: Blic, 26.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Većina osmaka bi u pravnike i ekonomiste
Pravnici i ekonomisti najlakše nalaze posao, pa su zato ta zanimanja najtraženija. Stoga je jako važno prilikom odabira srednje škole opredeliti se za ono što je kurentno, ali i za ono što može zadovoljiti talenat i sklonosti. Nisu retka deca koja, iako izuzetna po sposobnostima, završavaju bilo šta samo da bi dobila diplomu.
Prilikom planiranja karijere treba se izdvojiti iz mase i izabrati nešto u čemu možemo da damo maksimum, da vladamo jezicima i materijom u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćemo se stalno usavršavati.
Psiholog Vesna Čekić, ekspert za profesionalnu orijentaciju u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da je prilikom odabira karijere važno da i roditelji i deca budu svesni svojih mogućnosti. U tom smislu, kako ona objašnjava, roditelji znaju da budu posebno nerealni u željama i zahtevima, što često dovodi do kontraefekata. Krajnju odluku zbog toga, njeno je mišljenje, treba da donesu budući srednjoškolci.
- Kada je karijera i zapošljavanje u pitanju, važno je baviti se mladima. Mi smo tu preuzeli ulogu onih koji se bave time, za šta će se mladi odlučiti kada je upis u srednje škole i na fakultete u pitanju. U okviru NSZ otvorili smo zasad jedan centar za informisanje i profesionalno savetovanje u filijali za grad Beograd, a planiramo otvaranje i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Tu rade psiholozi koji pružaju različite informacije o zanimanjima koja su trenutno tražena. Mogu da dolaze pojedinci, ali i škole na grupno informisanje - objašnjava Čekićeva.
Ona ističe da je u odluci o budućem zanimanju važno da đak realno razmisli o svom uspehu u školi, koje predmete lakše uči a koje teže, na koji način provodi vreme van nastave, da li je spreman da uloži puno energije u nešto što bi mogla da bude njegova buduća profesija.
- Važno je uzeti u obzir vlastite mogućnosti u odnosu na zdravstvenu sposobnost. Onda tek sledi, ako je neko u dilemi, savetovanje sa psihologom. To su razgovori i sa nastavnicima, profesorima, roditeljima. U svakom slučaju, treba biti aktivan - kaže Čekićeva.
Posle razgovora krajnja odluka se, međutim, prepušta budućem srednjoškolcu ili studentu. Savetovanje se ne zasniva na ubeđivanju, već na uviđanju sopstvenih prednosti i na njihovom razvijanju, odnosno na podsticanju potencijala koji su evidentni.
- Ne daju se krute prognoze jer se nikada ne zna na kom ćete poslu raditi. Mnogo je važnije da svi prihvatimo koncept celog životnog učenja. Ta otvorenost za usvajanje novih znanja i prilagođavanje različitim radnim sredinama daje nam šansu. To važi i za pravnike i za psihologe i za sva ostala zanimanja, od lekara do inženjera - objašnjava Čekićeva.
Na pitanje kakvu ulogu roditelji imaju u izboru zanimanja deteta i koje greške tom prilikom prave, Čekićeva napominje da su roditelji prvi izvor informacija, ali da nekada, doduše iz najboljih namera, bune i plaše svoju decu jer im navode samo loše strane nekih zanimanja.
- Ima i onih koji bi želeli da se nastavi porodična tradicija pa onda to urade prilično nespretno. Mislim da to nije loše, ali treba uvesti svoju decu u realnu sliku posla i prepustiti konačnu odluku njima. Svaka prinuda je kontraproduktivna. Roditelji bi hteli da njihova deca pruže maksimum, a ona bi bila bolja u nekoj drugoj oblasti. Testiranja koja mi obavljamo imaju veliku vrednost, jer se po njima vidi da li dete ima neke prosečne potencijale i da li treba da završi neku visoku školu strukovnih studija ili zanat. Međutim, roditelji misle da je bolje da se deca malo više napregnu da bi onda imala papir, ali sa tim papirom posle samo ponovo padnu njima na leđa - smatra Vesna Čekić.
Ipak, ne treba izgubiti iz vida ni potrebe tržišta rada, ali ni to da bi budući posao trebalo da obezbedi izvesnu materijalnu sigurnost.
Na pitanje kako mladi da usklade želju da se bave poslom koji donosi zadovoljstvo sa mogućnostima zarade, Čekićeva ističe da uvek ima onih koji zaista žele da se bave umetnošću ili etnologijom, na primer, koja je veoma popularna, ali nije profitabilna.
- Mi skrenemo pažnju na to da će biti potrebno da se pripreme za neko dodatno znanje - rad na računaru, znanje jezika, otvorenost za druge poslove. To je neophodno da bi se neko bavio onim što voli. Jako je teško naći spoj onoga što donosi zadovoljstvo i finansijsku dobit, ali to se ipak odlučuje tek u nekim zrelijim godinama - kaže Čekićeva.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje budući srednjoškolci, ali i studenti, mogu uraditi testove kako bi proverili svoje potencijale za određenu profesiju.
Postoji grupa testova gde se ispituje opšta inteligencija, zatim testovi specifičnih sposobnosti, kao što su, na primer, shvatanje mehaničkih i prostornih odnosa, numeričke i verbalne sposobnosti. Pored toga, postoje i testovi ličnosti, gde se ispituje inicijativnost, spremnost za timski rad, rad pod pritiskom. Ali i razgovor je veoma važan, i tek kada se s psihologom prokomentarišu rezultati, kreće se u fazu savetovanja.
Kalendar upisa
Upis za specijalizovane srednje škole:
- predaja dokumenata je završena
- prijemni ispiti od 5. do 8. juna
Upis u ostale srednje škole:
- od 3. do 15. juna prijavljivanje učenika za polaganje kvalifikacionih ispita
- 22. jun test iz maternjeg jezika
- 23. jun test iz matematike
- 24. jun preliminarni rezultati
- 29. jun konačni rezultati
- 29. i 30. jun popunjavanje liste želja
- 8. i 9. jul raspored i upis kandidata po školama
Greške roditelja
- navode samo loše strane zanimanja
- žele da dete nastavi porodičnu tradiciju nezavisno od interesovanja
- precenjuju mogućnosti svoje dece
Šta je važno
- uspeh u prethodnom školovanju
- kako se provodi vreme van nastave
- otvorenost za prihvatanje novih znanja
Talentovani osnovci predali dokumenta za specijalizovane škole Autor: E. B. | Foto: Đ. Kojadinović
Interesovanje malih maturanata za neku od specijalizovanih škola otprilike je isto kao i prethodnih godina. Talentovana deca su proteklog vikenda predala svoje prijave u željenu filološku, matematičku, muzičku, baletsku ili umetničku školu. Do polaganja prijemnih ispita imaju još desetak dana, koliko im ostaje da se pripreme.
Kao i svake godine, talentovana deca za jezike najviše su zainteresovana za engleski jezik. U filološkim školama se, kao po pravilu, uvek prijavi nešto veći broj đaka nego što te ustanove mogu da prime. Testovi iz srpskog jezika i književnosti i stranog jezika, koji se održavaju 6. i 7. juna, presudiće ko će biti primljen, a ko će morati da izabere neku drugu školu.
- Na svakom testu se može ostvariti najviše 60 bodova, a da bi mali maturant položio prijemni, mora da ima minimum po 30 poena iz oba predmeta. Ove godine imamo 187 kandidata, koliko ih se okvirno prijavi svake godine. Nažalost, ne možemo da primimo sve, već samo 144 učenika. Deca najviše vole engleski jezik, mada kod nas mogu izučavati ruski, francuski, nemački, italijanski i španski jezik, pa čak i klasične jezike - nabraja Milan Jakšić, pomoćnik direktora u Karlovačkoj gimnaziji.
Nešto malo veći broj talentovane dece ove godine se u odnosu na prethodne prijavio i u baletske škole. Prema rečima direktora, interesovanje je, kao i inače, najveće za klasični balet.
- Presudno je da đaci polože prijemni ispit i da zadovolje naše kriterijume u poznavanju klasičnog baleta, odnosno prikazane koreografije. Klasičan balet jeste najtraženiji, ali i najzahtevniji, jer osim velikog talenta, zahteva ogromna odricanja - ističe Olga Malivuk, direktorka Baletske škole u Novom Sadu, u kojoj se prijemni polaže 4, 5. i 6. juna.
U baletskoj školi „Lujo Davičo” u Beogradu prvi razred će upisati 46 učenika. Najviše kandidata prijavilo se na odseku narodne igre - čak 40 za 16 slobodnih mesta.
U umetničkim školama likovne oblasti nije bilo većih odstupanja i najviše malih maturanata želi da savlada dizajn grafike i enterijera. U novosadskoj Školi za dizajn „Bogdan Šuput” prijavilo se oko 30 đaka više nego što mogu da prime u pet odeljenja, dok se u Umetničkoj školi u Nišu poklapa broj interesenata sa brojem dece koju mogu da prime. Međutim, u obe škole kažu da je broj kandidata iz godine u godinu sve manji.
- Imamo 80 zainteresovanih maturanata, a obično ih bude više od 100. Ako polože prijemni, odnosno crtanje, slikanje i vajanje, primićemo ih sve - kažu u Umetničkoj školi u Nišu.
Za muzičke škole je, ukupno gledano, isto interesovanje kao i prethodnih godina, s tim što jedne godine ima više kandidata na vokalno-instrumentalnom, a druge na teorijskom smeru. Ono što se ne menja jeste to da učenici talentovani za muziku najviše vole da sviraju klavir i gitaru, jer se za ove instrumente svake godine prijavi najveći broj đaka. U zavisnosti od smera, deca polažu instrument, solfeđo ili teorijsko poznavanje solfeđa, a rade i diktat.
Za Matematičku gimnaziju u Beogradu prijavila su se 172 učenika.
- Možemo da upišemo pet odeljenja sa po 20 đaka. Kandidati polažu posebni test iz matematike i na prijemnom ispitu mogu da ostvare maksimalno 120 bodova. Osim poena osvojenih na ispitu, vrednuje se i opšti uspeh iz osnovne škole, kao i osvojene nagrade na republičkom ili međunarodnom takmičenju - kaže Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije.
Ova škola prima i najtalentovanije učenike 6. razreda. Prijem dokumenata je 3. i 4. juna, a ispit će biti 13. juna.
Talentovani osmaci koji ne uspeju da se upišu u neku od specijalizovanih škola mogu polagati prijemni u „regularnom kvalifikacionom ispitu”.
