Izvor: Blic, 13.Apr.2010, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći PDV smanjiće standard građana
Rast inflacije od 2,5 odsto i pad standarda građana biće prvi efekti predloženog povećanja PDV-a sa 18 na 22 i sa osam na 12 odsto. Najava ministarke finansija Diane Dragutinović o smanjenju poreza i doprinosa na zarade, i povećanje PDV-a, trebalo bi, međutim, da ima dobre efekte na duži rok, smatraju stručnjaci.
Kako je navela ministarka Dragutinović, smanjenjem opterećenja zarada, a povećanjem oporezivanja potrošnje, tj. povećanjem stope PDV-a, destimulisali bi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potrošnja i uvoz, a smanjili troškovi radne snage i povećala zaposlenost.
Ipak, ekonomisti ističu da pored građana, novim merama neće biti zadovoljni ni uvoznici.
Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera i jedan od autora studije „Poreska politika - pogled unapred", kaže da se radi o paketu mera poreske politike kojima se povećavaju uslovi za investiranje i zapošljavanje.
- Prvi deo se odnosi na smanjenje poreza i doprinosa na zarade, odnosno smanjenje cena rada i kapitala kroz smanjenje poreza koji ih tereti. To bi trebalo bolje da utiče na izvoz naših proizvoda. S druge strane, povećanje PDV-a treba da smanji domaću potrošnju i poveća cene uvoznih proizvoda - navodi Arsić.
Arsić, međutim, ističe da svako povećanje poreza utiče jednokratno na povećanje inflacije u naredna dva-tri meseca.
- Kolika će inflacija biti zavisi u suštini od stanja privrede - ističe on.
Na pitanje da li bi ovakve promene poreza pogoršale položaj firmi koje se bave uvozom, Arsić objašnjava da se takve mere donose da bi se preduzeća više orijentisala na izvoz, a manje na uvoz. Ističući da ove mere neće početi da važe pre početka naredne godine, Arsić navodi da se PDV plaća za sve proizvode za potrošnju osim za investiciona dobra i za proizvode koji se izvoze.
Stručnjaci se slažu da nova poreska politika treba da se menja u celini, mada nisu sigurni da neće biti negativnih posledica.
Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, u prvi plan stavlja rast inflacije.
- Procena je da bi rast inflacije bio oko 2,5 odsto, ali najverovatnije u narednoj godini. U suštini, ima indicija da će situacija u zemlji ostati teška, pa bi ova odluka uticala na pad tražnje. Na taj način se pomaže izvoz i oni koji proizvode, ali će firme koje se bave uvozom sigurno imati zamerke - ističe on.
Nikolić dodaje da najava o povećanju PDV-a neće uticati na razgovore sa MMF-om u maju jer smatra da to i jeste njihova ideja.
S druge strane, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da bi obe mere zajedno trebalo da imaju pozitivan efekat, ali da su u suštini iznuđene.
Na šta se plaća niža poreska stopa PDV-a
- hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla
- sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba i jaja
- lekovi koji si navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret RZZO
- proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam
- materijal za dijalizu
- đubriva, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal i priplodne stoke
- udžbenici i nastavna sredstva
- dnevne novine
- monografske i serijske publikacije
- ogrevno drvo
- usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima
- komunalne usluge
- prirodni gas koji se isporučuje individualnim proizvođačima
- računari
Napomena: PDV po višoj stopi plaća se za sve ostale proizvode
PRIVREDNICI O PROMENAMA
Petrašin Jakovljević, „Metalac":
- Ovakve mere ne izgledaju loše. Povećanje PDV je najlakša mera jer se PDV najlakše naplaćuje, a smanjenjem stope oporezivanja zarada će više ljudi biti prijavljeno u firmama. Ipak, na izvoz ovakve mere nemaju direktnog uticaja jer se roba ionako oslobađa PDV-a.
Miroslav Miletić, „Bambi":
- Ovo su interesantne mere. Za nas izvoznike ovo svakako stvara prostor za veći izvoz. Ipak, ako će to da se kompenzuje podizanjem PDV-a postavlja se pitanje dugoročnosti ovih efekata.
Milan Knežević, „Modus":
- Generalno, prvi put se radi o dobrim i sveobuhvatnim merama. Nama koji uvozimo repromaterijale će podizanje PDV-a, međutim, poskupeti inpute, pa će samim tim i roba biti skuplja.
Dalibor Šarić, „N spot" (distributer „Pume")
- Negativno gledamo na to. Smatramo da je naša roba ionako skupa za domaće tržište, pa će ova mera podići nivo maloprodajnih cena. Carinski nameti su veliki i naša roba bi bila nekonkurentna.
Proizvođači najavljuju poskupljenja
Zbog rasta cena koje kontroliše država, ali i pada kursa dinara, potrošače u Srbiji u narednih šest meseci čeka novi talas poskupljenja. Prvi bi trebalo da krene već sledeće nedelje kada se očekuje da će cene brašna podići „Kikindski mlin".
Potom će, kažu proizvođači, uslediti rast cena mleka i mlečnih proizvoda, slatkiša i flaširane vode. Ekonomisti smatraju da će skuplja struja i gorivo mnogim proizvođačima poslužiti kao dobar izgovor za podizanje cena kako bi preko leđa krajnjih potrošača dodatno uvećali svoje profite.
Najave, ali i lomljenja oko poskupljenja hrane, usled rasta cena goriva i struje, ali i pada kursa dinara, za sada se mogu čuti iz raznih kompanija.
Nikola Nikolić, referent prodaje u „Kikindskom mlinu", kaže za „Blic" da bi do poskupljenja brašna u ovoj kompaniji moglo doći već sledeće nedelje, kada bi cena brašna T-400 trebalo da poraste za jedan dinar.
- Time bi ova vrsta brašna sa 24 poskupela na 25 dinara po kilogramu, dok za brašno T- 500 još nismo definisali cenu. Ono što je izvesno jeste da cene testenina neće ići nagore - kaže Nikolić.
Sa najavama poskupljenja brašna, nameće se pitanje i korekcije cene hleba.
Momir Lazić, direktor „Klasa" i Beogradske pekarske industrije, kaže za „Blic" da će zbog poskupljenja uvoznih sirovina i energenata u ovoj kompaniji krajem aprila biti urađena detaljna analiza poslovanja za prva četiri meseca ove godine, nakon čega će i biti doneta odluka o korekciji cena.
- To ne znači da će od 1. maja hleb u prodaji biti skuplji, jer postoji razlika između zvanične cene u prodaji u koju se ugrađuju trgovci i između naše prosečne cene, koja u ovom slučaju mora da se koriguje. A korigovaće se tako što ćemo ići na smanjenje količina jeftinijeg, a povećanje količina skupljih hlebova koje pravimo - objašnjava Lazić.
Pored brašna i hleba, potrošači mogu da očekuju i poskupljenje i mleka i mlečnih proizvoda kompanija „Imlek" i „Subotičke mlekare". Međutim, još nema odluke kada će i za koliko ovi proizvodi poskupeti.
- Trudićemo se da podizanja cena budu što manja - kaže Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova u „Denjub fuds grupi", u okviru koje pored „Imleka" i „Subotičke mlekare" posluju i „Knjaz Miloš" i „Bambi Banat". A to znači da će poskupeti i slatkiši i flaširane vode koje proizvode pomenute kompanije.
Cene slatkiša mogli bi da dignu i ostali konditori. U „Pioniru" kažu da još prave proračune, dok je „Svis Lajon Takovo" 1. aprila podigao cene u proseku za 2,7 odsto i to tamo gde su, kako kažu, morali.
Lomljenje oko toga da li korigovati cene ili ne, vlada i u pojedinim mesnim industrijama.
Opravdana ili ne, kaže Vladana Hamović, ekonomista iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, poskupljenja će se na kraju ipak preliti na leđa krajnjih potrošača.
Marija Škrbić
