Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Večernje klinike od 11. decembra

Ovo će biti jedini oblik dopunskog rada lekara koji je izabrao da puno radno vreme radi u državnoj ustanovi, a ukoliko nastavi da radi i u privatnoj praksi – dobiće otkaz

Do 11. decembra svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u državnim medicinskim ustanovama moraće da se opredele da li žele da rade puno radno vreme u državnoj ustanovi ili pola radnog vremena u državnoj, a druga četiri sata u privatnoj ordinaciji. Medicinari koji se odluče za puno radno vreme u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državnoj ustanovi, a nastave da rade u privatnoj praksi biće otpušteni sa posla, upozorio je dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao da bi državne zdravstvene ustanove od 11. decembra trebalo da organizuju dopunski, odnosno večernji rad u cilju pružanja zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem i intervencija koje se u tim ustanovama i inače izvode. Cene u večernjim klinikama državnih ustanova biće tržišne, ali neće biti ujednačene – utvrđivaće ih upravni odbori zdravstvenih ustanova, a pacijenti će uplaćivati naknadu za dopunsku zdravstvenu uslugu zdravstvenoj ustanovi.

– Cenovnici će biti istaknuti na vidnim mestima, a večernje klinike od 11. decembra postaće jedini oblik dopunskog rada lekara, koji puno radno vreme rade u državnoj ustanovi – precizirao je ministar Milosavljević.

Pravo na dopunski rad neće imati direktori zdravstvenih ustanova, načelnici odeljenja i šefovi odseka, a u narednih nekoliko meseci direktori zdravstvenih ustanova treba da počnu da reorganizuju svoje ustanove, kako bi večernje klinike funkcionisale po tržišnim uslovima. Zdravstveni radnici koji zaključe ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sa državnom ustanovom neće moći da zaključe ugovor o dopunskom radu sa svojim poslodavcem, kao ni sa drugom zdravstvenom ustanovom koja se nalazi u državnoj svojini.

„Cilj ovih mera je da se obezbedi veća bezbednost pacijenata, da se najbolji stručnjaci u oblasti zdravstva zadrže u državnim ustanovama, kao i da se iskoreni korupcija u bolnicama. Bezbednost pacijenata se povećava tako što će njima biti pružane zdravstvene usluge u onim ustanovama u kojima postoji veći broj pregleda i u kojima se dnevno zbrinjavaju hiljade pacijenata, a najbolji lekari biće stimulisani da rade u okviru svojih matičnih zdravstvenih ustanova tako što će dobijati tržišni honorar za svoje medicinske usluge u večernjim klinikama. A ako se ima na umu da cena jednog konsultantskog pregleda na tržištu iznosi između 40 i 50 evra, onda je jasno da će to biti značajan priliv novca za jednu zdravstvenu ustanovu koji će biti upotrebljen za popravljanje uslova rada u njoj”, istakao je dr Tomica Milosavljević.

On je dodao da će otvaranje večernjih klinika povećati budžet zdravstvenih ustanova i da će taj novac biti upotrebljen za podizanje kvaliteta rada u celoj zdravstvenoj ustanovi. Legalan priliv novca omogućiće i nabavku nove medicinske opreme, koja po kvalitetu neće zaostajati za aparatima koji postoje u nekim ustanovama privatne prakse.

On je takođe dodao da direktori zdravstvenih ustanova odlučuju da li će i pod kojim uslovima dozvoliti podelu radnog vremena, a oni direktori koji odobre podelu radnog vremena biće u mogućnosti da zaposle novi kadar sa nepunim radnim vremenom.

„Na tržištu radne snage postoji 2.500 mladih i nezaposlenih lekara koji su šest godina studirali i ulagali u svoje znanje, a Ministarstvo zdravlja ima cilj da do 2010. godine prepolovi broj nezaposlenih lekara – ako 2.000 lekara odluči da u državnim zdravstvenim ustanovama radi skraćeno radno vreme, mi ćemo zaposliti 1.000 mladih stručnjaka da zdravstveni sistem ne bi trpeo ničije odsustvo”, istakao je ministar zdravlja.

Dr Tomica Milosavljević je objasnio da zdravstvena ustanova može početi pružanje zdravstvenih usluga na osnovu organizacije dopunskog rada ako dobije saglasnost Ministarstva zdravlja. Da bi dobila tu saglasnost zdravstvena ustanova je dužna da podnese zahtev Ministarstvu u kome se detaljno opisuju način i postupak organizacije dopunskog rada, vrste zdravstvenih usluga za čije pružanje organizuje dopunski rad, ime, prezime, zanimanje, specijalnost i broj osoba koje će biti angažovane po osnovu ugovora o dopunskom radu za pojedinačne vrste zdravstvenih usluga. Zdravstvena ustanova je dužna i da podnese podatke o listama čekanja koje se vode u zdravstvenoj ustanovi, o vremenu čekanja i broju osoba na listama, podatke o vremenu zakazivanja za pojedinačne zdravstvene usluge, cene tih usluga i radno vreme za pružanje takvih usluga.

K. Đorđević

[objavljeno: 07/08/2008]

Nastavak na Politika...