Izvor: Blic, 20.Apr.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća zaduženja samo za dinarske kredite
Od maja građani će moći više da se zadužuju u bankama, jer će izmenom propisa biti dozvoljena veća opterećenost zarada mesečnom ratom za kredit. Takođe, dozvoljeni minus više se neće računati kao deo ukupnog duga. Narodna banka će najkasnije iduće nedelje doneti odgovarajući propis, ali postoji mogućnost da se ova olakšica odnosi samo na nova dinarska zaduživanja. Ukidanjem obaveza za žirante, koji će biti oslobođeni obaveze da budu dužnici na zajmove, proširiće se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krug potencijalnih jemaca
U nacrtu odluke NBS, na koje su banke imale rok da do 9. aprila daju svoje mišljenje, predlog je upravo da limiti važe isključivo za nove dinarske pozajmice. Odnosno, da postoji valutna usklađenost primanja i obaveza po osnovu kredita. Međutim, kako je najveći broj kredita indeksiran u evrima, a stambenih ni nema u dinarima, a primanja stanovništva su u dinarima, bankari su predložili da olakšice važe za sve pozajmice. Konačnu reč, ipak, daće NBS.
Izmene koje će banke od idućeg meseca primenjivati podrazumevale bi da umesto 50 odsto, mesečna rata za stambeni kredit može da opterećuje primanja sa 60 odsto. Kod ostalih kredita, mesečna izdvajanja za rate umesto 30 odsto, mogla bi da iznose 40 odsto. Takođe, trebalo bi da bude ukinuto tretiranje dozvoljenog minusa kao kredita koji opterećuje plate ili penzije sa pet odsto.
- Očigledno da efekat ove mere neće biti ekstremno zaduživanje građana, nego se pre svega može okvalifikovati kao oprezno popuštanje veoma restriktivne politike za odobravanje kredita stanovništvu. Gotovinski krediti su u prošlosti posmatrani kao najveći generator za povećanje tražnje građana i time značajan faktor koji može uticati na inflaciju. Kako su inflacioni pritisci veoma oslabili, jasno je da se stvara prostor za relaksaciju uslova za odobravanje gotovinskih kredita - ističe Svetozar Šijačić, član Izvršnog odbora „Rajfajzen banke".
Buduće olakšice odnosile bi se i na žirante koji bi bili oslobođeni obaveze da budu dužnici na zajmove. Ova obaveza i njima je opterećivala platu kao da su dužnici, pa im je bila smanjena kreditna sposobnost. To, kako kaže Slavica Đorđević, član Izvršnog odbora „Komercijalne banke", širi krug potencijalnih žiranata.
- Takođe, isključivanje pet odsto odobrenih pozajmica pri izračunavanju kreditne sposobnosti ostavlja dodatni prostor banci da svim klijentima koji su uredno izmirivali obaveze omogući da nastave sa korišćenjem ove vrste plasmana, bez obzira na nivo njihove kreditne zaduženosti, koja se vrlo često menja pod uticajem promene kursa a ne usled novih kreditnih zaduženja - ističe Đorđević.
Bankari smatraju da će ova mera omogućiti građanima da dodatno dođu do novca koji im je potreban.
Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke", kaže da će odluka NBS direktno uticati na povećanje tražnje za kreditima.
- Imajući u vidu prethodna iskustva, građani se uglavnom ne zadužuju u meri da ne mogu da servisiraju svoja zaduženja. Banke će svakako procenjivati rizik kod svakog konkretnog klijenta u skladu sa svojom poslovnom politikom - ističe Rebić.
Ipak, bez obzira na najavljene administrativne olakšice, svako od nas trebalo bi da dobro odmeri koliko od zarade može da izdvoji za kredit, jer od početka krize raste broj građana koji kasne sa otplatom svojih obaveza.
NBS vratila bankama 21,3 milijarde
Narodna banka Srbije primenjujući novu odluku o obaveznoj rezervi, kojom je predviđeno postupno smanjenje i unificiranje stope obavezne rezerve i na dinarsku i na deviznu osnovicu, do juče je bankama vratila 21,3 milijarde dinara, saopšteno je iz centralne banke.
Po osnovu smanjenja stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu sa 10 na pet odsto, bankama je vraćena 12,1 milijarda dinara, na osnovu prirasta plasmana, dodatnih 3,8 milijardi dinara. Izmenom strukture devizne obavezne rezerve u pravcu smanjenja dinarskog dela i povećanja deviznog, bankama je vraćeno još 5,4 milijarde dinara.
NBS će nastaviti sa smanjivanjem stope obavezne rezerve i izmenom njene strukture, kako bi banke postupno uskladile deviznu stopu obavezne rezerve i svele je na 25 odsto, do aprila 2011. godine.
Primer plate od 30.000 dinara
-Prema sadašnjim propisima
Opterećenost plate ratama ukupno 30% - 9.000 dinara
Gotovinski kredit 15% - 4.500 dinara
Potrošački kredit 10%- 3.000 dinara
Pozajmica po tekućem 5% - 1.500 dinara
-Prema novom propisu
Opterećenost plate ratama ukupno 40% - 12.000 dinara
Gotovinski kredit - 4.500 dinara
Potrošački kredit - 3.000 dinara
Pozajmica po tekućem - ukida se limit od 5%
Mogućnost da se dodatno zaduži 4.500 dinara
