Izvor: Blic, 05.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Već 1.000 tužbi
Već 1.000 tužbi
BEOGRAD - Prijemom SCG u Savet Evrope našim državljanima otvorena su vrata Suda u Strazburu. U Srbiji je već spremno 1.000 individualnih tužbi koje će naslednici nacionalizovane imovine podneti ovom sudu ukoliko do juna ne bude rešeno pitanje privatne svojine. Ukoliko ovo pitanje budemo rešavali na Sudu u Strazburu, to neće biti nimalo povoljno po državu, kaže za 'Blic' Slavenko Grgurević, predsednik Lige za zaštitu privatne svojine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Grgurević kaže da je to za sve nas najgora varijanta, jer će sve troškove suđenja platiti građani.
Možete zamisliti koliki je to novac. Taj sud vodi sporove bez emocija i političkog uticaja, a njegova efikasnost može se sagledati kroz 40 sporova koje su rumunski građani vodili protiv svoje države u zaštiti prava na svojinu, 38 njih rešeno je u korist građana - kaže Grgurević.
Na rumunskom primeru može se videti koliko dolazak u Strazbur može skupo da košta jednu državu.
Čuveni 'slučaj Brumaresku protiv Rumunije' očigledan je dokaz da to nije dobar put za Vladu. Po nalogu Suda isplaćena je vrednost imovine u iznosu od 150.000 dolara, a troškovi suđenja iznosili su četiri puta više, čitavih 650.000 dolara. Zato je posle te presude predsednik Ilijsku momentalno doneo Zakon o povraćaju, gde je fizička restitucija bila ključni model.
- Fizička restitucija je naš predlog koji nudimo premijeru Zoranu Živkoviću i Vladi. Premijeru smo poslali pismo, zahtevajući prijem. Očekujemo pozitivan odgovor - kaže Grgurević.
Milan Antić, sekretar Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine, smatra da je nacionalizacijom direktno pogođeno 300.000 porodica u našoj državi. Za podizanje njihovih individualnih tužbi ipak predstoji nekoliko preduslova. Osim članstva u SE, moraju biti iscrpljena sva sredstva u okviru matične države, i treće, od negativnog odgovora Vrhovnog suda ne sme da protekne više od šest meseci.
- Najveći broj je onih koji su sporove pokrenuli pre 40 godina i na Vrhovnom sudu dobili odbijajuću presudu. Njima sledi obnavljanje postupka. Mnogi su ih već pokrenuli. Za devet meseci očekujemo da će ovaj broj biti znatno povećan - kaže Antić.
Vladimir Lešić, predsednik Odbora industrijalaca Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, kaže da se potpisom Konvencije o ljudskim pravima država obavezala da će upravljati po evropskim pravilima.
- U tom slučaju, organi države, od najnižih do najviših, dužni su da u roku od 60 dana odgovore ne naše zahteve. U suprotnom, smatraće se da su naši zahtevi pred sudom u Strazburu potpuno opravdani - kaže Lešić.
Kao predsednik Odbora industrijalaca jula 2001. godine Lešić je podneo inicijativu za preispitivanje Zakona o privatizaciji, koji je predsednik Ustavnog suda prosledio Narodnoj skupštini na izjašnjavanje. Međutim, rešenja nema.
- Kako proglasiti uspešnom i legalnom privatizaciju imovine u državi u kojoj nije izvršeno obeštećenje i povraćaj otete imovine - pita Lešić. On kaže da se po pravnoj nauci, zdravoj logici i vaspitanju ne može donositi Zakon o privatizaciji a da zakon o denacionalizaciji nije donet. Tanja Nikolić-Đaković Još se mora čekati
- Neće nas još uvek primiti u Sud u Strazburu - tvrdi Sava Anđelković, advokat. Anđelković ovo obrazlaže činjenicom da nema preduslova da građanin prethodno pokuša da ostvari svoja prava pred nacionalnim sudovima. Tek nakon iscrpljenja postupka pred nacionalnim sudovima može se obratiti Sudu u Strazburu. Međutim, naš građanin ne može da zatraži ostvarenje svojih prava pred nacionalnim sudom, jer nema osnova po kojem bi to činio. Mi još uvek nemamo zakon o denacionalizaciji - kaže Anđelković. Svi vlasnici oduzetog će biti obeštećeni
- Svi naslednici nacionalizovanih preduzeća će biti obeštećeni iz Fonda za restituciju, u koji se izdvaja pet odsto prihoda od svih privatizacija u Srbiji. Ovo na prvi pogled deluje malo, ali u odnosu na preduzeća koja se privatizuju, malo je i firmi koje su nastale na temeljima nacionalizovanih fabrika. Uz to, 60 godina se na osnovu te nacionalizovane imovine nisu vodile ostavinske rasprave i niko od tih naslednika sada nema sudska rešenja o nasledstvu - kaže Slobodan Petrović, pomoćnik ministra za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije, prognozirajući da će se za svu tu nacionalizovanu imovinu javiti veliki broj potencijalnih naslednika.
Petrović komentariše da će svi oni svoja prava morati dokazivati na sudu i da to može trajati i godinama. Navodeći kao primer negativno iskustvo Bugarske, u kojoj se situacija zapetljala zbog pokušaja vraćanja imovine starim vlasnicima, pa se za jedan slučaj javljalo i stotinu naslednika, Petrović se pita:
- Nećemo valjda s privatizacijom čekati dok se sve to završi.
Navodeći, da je rešenje za koji se opredelila Srbija slično postupku Mađarske, Pavlović ističe da će ova susedna zemlja i pored toga biti primljena u Evropsku Uniju. Mađarska je, naime, obeštećenje bivših vlasnika nacionalizovane imovine završila isplatom novca.
