Izvor: B92, 12.Jun.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važnost zaštite voda
Beograd -- Predstavnici Vlade Srbije i grada Beograda apelovali su na građane da ne zagađuju reke i pozvali ih da se priključe obeležavanju Dana Dunava 29. juna.
Dani Dunava biće obeleženi proslavom na Kalemegdanu i akcijama čišćenja obale u Zemunu i duž Dunavskog rukavca. Evropska unija i organizacije za zaštitu reke upozoravaju podunavske zemlje da spreče zagađenje jer se tako ugrožavaju izvori pijaće vode za više od 80 miliona ljudi.
"Rumunija i Bugarska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od skoro rade na sistemima za prečišćavanje otpadnih voda i očekuje se da će ih imati u bliskoj budućnosti. Potrebno je da ih dobije i Srbija. U Nemačkoj i Austriji 95 odsto otpadnih voda se prečisti. U Srbiji je danas taj procenat ispod 20 posto", upozorava Filip Veler, iz Međunarodne komisije za zaštitu Dunava.
Iako u Srbiji nijedan veliki grad nema sisteme za prečišćavanje otpadnih voda i ima više od 150 direktnih izliva u reke, u Direkciji za vode kažu da su izvori u Srbiji bezbedni.
"Izvori pijaće vode nisu puno ugroženi, ali obaveza Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede je da omogući svim građanima da piju čistu vodu. To radimo tako što štitimo izvorišta i akumulacije koja služe za vodosnabdevanje", kaže Aleksandar Prodanović, iz Republičke direkcije za vode.
Za rešavanje ovih ekoloških problema Srbiji će biti potrebno više od tri milijarde evra pomoći iz evropskih fondova. Utešno zvuči da je Beč tek pre 10 godina dobio postrojenja za preradu komunalnih voda. Na ovu tehnologiju Beograd će morati da čeka još jednu deceniju, a to će ga koštati 500 miliona evra.
"Mi radimo pripremne objekte, bušenje hidrauličnih tunela za transport otpadnih voda prema budućem uređaju u Velikom Selu, ali činjenica je da će izbor tehnologija za nas biti veoma skup", kaže Branislav Božović, iz Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Partneri u očuvanju "zelenog ili plavog" Dunava koji je opevao Štraus su, pored Međunarodne komisije za zaštitu, i kompanije poput Helenik Koka Kole, u kojima je razvijena svest od odgovornoj upotrebi vode kao resursa od vitalnog značaja.
