Izvor: Politika, 28.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vazdušne bitke protiv gradonosnih oblaka
Upotreba avijacije do 50 odsto uspešna u borbi protiv grada
Olujni oblaci i ćudljivo vreme navode pomoćnika načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Bobana Stevanovića da apeluje na vladu i parlament da što pre usvoje zakon o suzbijanju grada.
Brzo usvajanje ovog zakona je imperativ, smatraju u MUP-u, jer bi doprinelo uspešnijoj odbrani Srbije od grada, koji je već napravio pustoš na njivama.
Prema nacrtu zakona, taktika oslanjanja na raketne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sisteme obogatiće se upotrebom termogeneratora sa zemlje i zasejavanjem oblaka reagensom iz aviona, uz upotrebu zaštitnih mreža na zemlji.
Stevanović nije mogao da odgovori na pitanje koliko će poreske obveznike koštati nova strategija u borbi protiv grada, napomenuvši da se još izrađuje konačna kalkulacija. Dosadašnje finansiranje 1.680 protivgradnih baza i 13 radarskih stanica, uz plaćanje članove posada, državu je u proseku koštalo 10 miliona evra godišnje, pa se pretpostavlja da će suma združenog dejstva termogeneratora i avijacije biti još veća.
– Kombinovani model je najbolji za Srbiju, a tek kroz nekoliko godina izabraće se najbolja kombinacija zaštite – tvrdi profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu dr Ivan Gržetić i koordinator studije USAID-a koja se bavila protivgradnom zaštitom.
Kanada je koristila raketne sisteme, pa prešla na zemne agregate,zatim uvela avione u igru, napominje Gržetić, naglašavajući da je začuđujuće zašto Srbija ranije nije uvela bolju protivgradnu zaštitu.
– Mi imamo avione za rasejavanje agenasa. Svaki avion koji može da se popne na visinu do 10.000 metara i ima svoj radar može da se koristi za vazdušne bitke protiv gradonosnih oblaka – navodi profesor.
Korišćenje klipno-elisne avijacije, sa procentom uspešnosti u borbi protiv grada do 50 odsto, koriste SAD, Argentina, Austrija, Grčka, Kanada i Rusija, dok turbo-elisnu transportnu avijaciju u razbijanju oblaka imaju Rusija, Iran, Kuba i Sirija, sa uspešnošću do 60 odsto, navodi se u studiji USAID-a.
Francuska i Španija, sa druge strane, postižu efikasnost odbrane od grada od 80 odsto, koristeći zemne acetonske agregate. To znači da se u oblak, pre formiranja grada, pošalje smesa hemijskih sredstava, čime se stvaraju manja zrna kristala i smanjuje efekat grada. Ove zemlje istovremeno za zaštitu voća i povrća koriste protivgradne mreže, a delimično i avione koji nadleću oblake i zasipaju ih srebrojodidom.
U odnosu na strategije odbrane od grada bazirane isključivo na raketama, koje su u najoptimističnijim verzijama uspešne do 20 odsto, kombinacija nekoliko modela zaštite je svakako bolja opcija.
Naše rakete, ipak, ostaju deo sistema zaštite, potvrđuje Stevanović, s tim da će, prema nacrtu novog zakona, lokalna samouprava u celosti preuzeti finansiranje 3.200 strelaca na lansirnim rampama. Sa druge strane, MUP će održavati radarske sisteme i raketne stanice.
Među ekspertima koji smatraju da država ne treba da finansira protivgradnu odbranu iz budžeta jestei redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Milivoj Gavrilov.
On podseća da protivgradnuodbranuizbudžetanesprovodinijednazemljaEU, izuzev,uvrlomalomobimu,Mađarska, RumunijaiBugarska. Prema njegovim rečima, udokumentimaEUnemanirečioodbraniodgrada, kaoobavezidržave.
– I u SAD su se davno oslobodili ove obaveze. Na državnom nivou operativna protivgradna odbrana se sprovodi, pored zemalja bivše SFRJ (Hrvatska, Makedonija, BiH i Srbija), delom još u Rusiji, Kini i još nekim državama. U nekim zemljama se sprovodi sporadično protivgradna odbrana na malom području (Austrija i Grčka), preko privatne inicijative, lokalnog finansiranja ili u okviru naučnih projekata – konstatuje Gavrilov.
-------------------------------------------------------------
Još nismo kupili termogeneratore
– Srbija nije kupila termogeneratore, a vazduhoplovi privredne avijacije i još neki avioni mogu da se prilagode zasejavanju oblaka – kaže Boban Stevanović. On nije odgovorio na pitanje za koje vreme bi, posle eventualnog usvajanja zakona, mogli da se primene novi oblici zaštite.
– Izabraćemo najpovoljniji model, a u svetu postoje agencije koje se bave ovim poslovima. Odluka će biti doneta na bazi praćenja meteorološke situacije i procene o mogućim štetama – kaže on.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 29.06.2011.
