Izvor: TangoSix.rs, 18.Nov.2014, 18:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vazduhoplovni sukob na pomolu: Hrvatska spašava Croatia Airlines na štetu Air Serbie
BEOGRAD – Air Serbia kreće sa letovima iz Zagreba 12. decembra, a hrvatske vazduhoplovne vlasti još uvek nisu izdale dozvolu srpskom nacionalnom avioprevozniku. Za Jutarnji list potvrđeno je da je “rešavanje zahteva u toku” i da je problem u striktnom tumačenju pravila ECAA sporazuma (Otvorenog neba). Pravila koja nisu važila kada je Air Serbia dopremala putnike hrvatskom primorju odjednom postaju bitna. Analiziramo šta stoji iza ovakve, još uvek, nezvanične odluke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs <<
Kao što je ranije najavljeno sprka nacionalna aviokompanija 12. decembra kreće sa letovima iz Zagreba za Beograd. Hrvatske vazduhoplovne vlasti, kako prenosi Jutarnji list, još uvek nisu izdale dozvolu srpskom nacionalnom avioprevozniku da obavlja svakodnevne letove na ovoj relaciji.
Prvi problem, prema njihovim navodima, predstavlja činjenica da je Air Serbia već počela da reklamira prodaju karata i pre nego što je dobila dozvolu za obavljanje letova iz Zagreba a pritom nije podnešen ni zahtev vazduhoplovnim vlastima koji bi prethodio odobrenju za prodaju karata u Hrvatskoj. „Nema zahtjeva za prodaju karata. U Agenciji nam je potvrđeno da je rešavanje predmetnog zahteva kompanije Er Srbija u toku” – navodi Jutarnji list.
Ali to nije jedini problem koji navode hrvatske vazduhoplovne vlasti. Prema nezvaničnim informacijama iz Ministarstva saobraćaja, koje prenosi Jutarnji, Air Serbia će moći da obavlja letove između Zagreba i gradova u Srbiji, ali putnicima iz Zagreba neće moći da prodaje karte za letove preko Srbije za druga odredišta, niti će putnici u Beogradu smeti da čekaju svoj sledeći let u transfer zoni. Kao razlog ovome, navodi se tumačenje Agencije da Srbija nije ispunila odredbe Sporazuma o otvorenom nebu, čija je potpisnica. Prema tome, srpska nacionalna aviokompanija ne može putnicima prodavati karte za letove iz neke članice EU preko Beograda do neke treće destinacije.
Takođe, u pomenutom tekstu, navodi se da je Air Serbia već pod istragom Evropske komisije, a da je dolazak Etihada u Srbiju uzbunio je mnoge evropske aviokompanije jer se pribojavaju da bi ova kompanija mogla da bude nelojalna konkurencija nekim avioprevoznicima.
Šta se zapravo krije iza svega?
Croatia Airlines lagano propada. Hrvatska država započinje tržišni protekcionizam koji, ako izuzmemo da je to njen posao u filosofskom smislu, nije toliko zasnovan na pravu, pravilima i još gore – stanju stvari koje su već dozvolili i koje već postoji na terenu.
Ali da počnemo ispočetka.
Kako je, u do sada najotvorenijem intervjuu, povodom Air Serbie u nekom domaćem mediju, naglasio hrvatski vazduhoplovni analitičiral Alen Šćuric – Air Serbia direktno tržišno šteti Croatiji na nekoliko nivoa.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da niko iz industrije u Srbiji nije zvanično niti nezvanično znao da Air Serbia uvodi liniju za Zagreb (bazu Croatia Airlinesa) i da je vest o istoj tog dana zatekla sve pa i nas obaveštenije, sada postaje jasno zbog čega.
Menadžment Croatia airlinesa tog petka je saznao da partner Etihad Airwaysa za mesec dana unosi 132 sedišta u njihovo dvorište i koristi razgranatu mrežu letova prema istoku po, u početku, više nego konkurentnim cenama. Isti taj menadžment shvata da će time doći do devaluacije njihove kompanije koja se sprema za privatizaciju. Odjednom joj je trenutno najmoćniji savez aviokompanija poručio da zaborave na bliski i daleki Istok, regiju, a uskoro i letove ka Americi.
Neko je istog trenutka rešio da prenese poruku koja se možda bazira na malo kreativnijem tumačenju trenutne ECAA regulative, ali se ne bazira na skoroj istoriji, logici i međudržavnim ekonomskim odnosima.
Naime, još ni jedna EU zemlja nije zapretila da uradi ovo što je upravo Hrvatska počela “nezvanično da razmatra”. Air Serbia prodaje svoje karte iz EU metropola preko Beograda do trećih destinacija u Etihadovoj mreži.
Takođe, Air Serbia već jednu celu sezonu dovlači putnike iz svoje mreže preko Beogada prema Dubrovniku, Splitu i Puli. To bi, na primer, predstavljalo jasno kršenje ECAA principa na koje se sada prizivaju ali naravno da to državi Hrvatskoj nije smetalo jer je direktno donosilo korist njenom, bez ikakvog sarkazma, prelepom primorju i industriji turizma koja je ključna za tu državu.
Malo je verovatno da su “nezvanična razmatranja” hrvatskih vazduhoplovnih vlasti zapravo političko-regulatorni Trojanski konj, jer Alitalia se “izvukla” a Air Serbia za sada nije dobila ni jednu bitniju zabranu. Po svemu sudeći po sredi je državni ekonomski protekcionizam koji u nedostatku jakog domaćeg igrača pokušava da napravi debalans. Debalans koji je već prisutan u drugim industrijama (hrvatski tržišni lanac IDEA nastavlja širenje na srpskom tržištu, nedavno je hrvatska kompanija kupila jednu od najuspešnijih malih domaćih prehrambenih kompanija Foodland i sl.).
Ukoliko hrvatske vlasti zaista istraju, Air Serbia će verovatno zaobići prepreku kreativnijim načinima prodaje karata za treće destinacije. Dakle, dugoročno, zabrana ne bi bila održiva.
Ponovo filosofski, ako se porede opcije izbora low-cost avioprevonika i legacy carriera (kao što je Air Serbia) obe strane te debate mogu iskoristiti neadekvatno poređenje poslovnih modela u svoju korist. A kada pričamo o dve nacionalne aviokompanije koje su se donedavno borile za preživljavanje i da je jedna dobila ničim izazvanu i zasluženu šansu da preživi, pitanje je iskorišćavanja te sreće.
Kao i pitanje prava javnosti za izbor putem liberalizovanih pravila vezanih za konkurenciju i drugih. Pravila na kojem je EU izgrađena. Pravila za koja će, gle ironije, Srbija u ovom slučaju više da se bori.
