Izvor: TangoSix.rs, 10.Avg.2016, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vazduhoplovne snage i PVO Rumunije
Svaki aeromiting, pogotovu oni veći, međunarodni, na kome učestvuju vojni vazduhoplovi i na kojima se domaćin obično trudi da sebe prikaže u najboljem svetlu ali u skladu sa mogućnostima, može pružiti sliku o opremljenosti i osposobljenosti Ratnog Vazduhoplovstva države koja aeromiting organizuje.
Prošlog vikenda u Bukureštu je priređen BIAS-2016.
Na njemu smo videli da rumunski vojni vazduhoplovci odlično vladaju svojim letelicama koje su na nebu >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << bile sasvim solidno zastupljene kada je reč o brojnom stanju.
Jedini tip borbenog aviona koji danas koriste Rumuni je MiG-21. Na fotografiji Lancer-C izložen na statici aeromitinga BIAS-2016 / Foto: Živojin BankovićIznad aerodroma Baneasa su leteli skoro svi tipovi aviona i helikoptera sa kojima raspolažu vazduhoplovne snage Rumunije – nedostajao je samo transporter C-130 ’’Hercules’’ i bespilotne letelice. Na statici to nije bio slučaj, PVO je prikazala lanser jednog tipa raketnog sistema a VOJIN jedan tip osmatračkog radara koji se nalazi u njihovom inventaru.
Leteo je 21 avion i 16 helikoptera od toga 6 školskih aviona Iak-52, 6 školsko-borbenih IAR-99, 7 lovaca MiG-21 Lancer-C, barem jedan transporter C-27J, jedan osmatrački An-30, dva laka višenamenska helikoptera IAR-316 ’’Alouette III’’ i čak 14 srednjih višenamenskih helikoptera IAR-330 ’’Puma’’ različitih verzija. Na statici su bili po jedan IAR-99, MiG-21, C-27J i IAR-330 Medevac.
RV i PVO Rumunije je s obzirom na broj stanovnika i veličinu teritorije relativno skromno opremljeno avionima i helikopterima, kako što se tiče kvaliteta tako i kvantiteta. U naoružanju se nalazi samo oko 65 aviona svih tipova i namena kao i 65 helikoptera. Ratna Mornarica raspolaže sa samo tri helikoptera.
Školski i školsko-borbeni avioniBudući piloti RV Rumunije biraju se i imaju početnu obuku na sovjetskim jednomotornim klipnim školskim avionima Jakovljev Jak-52 NATO oznake ’’Max’’. U vazduhoplovnoj bazi Boboc nalazi se Vojna Vazduhoplovna Škola ,,Aurel Vlajku’’ čija 1. školska eskadrila poseduje 12 ovakvih aviona.
Školski avion Iak-52Reč je naravno o primercima sa oznakom Iak-52 koji su izrađeni u Rumuniji, u fabrici Aerostar (nekada IAv, IRAv, URA) koja je odmah nakon prvog leta prototipa Jak-52 1976. godine u podeli posla u okviru Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć dobila da bude jedini proizvođač ovog tipa vazduhoplova koji će opremati aeroklubove i Ratna Vazduhoplovstva zemalja članica bivšeg Varšavskog ugovora i njihovih ideoloških saveznika.
Jak-52 je uveden u upotrebu 1979. a od 1977 do 1998. proizvedeno je oko 1800 aviona.
U 2. školskoj eskadrili Vojne Vazduhoplovne Škole ,,Aurel Vlajku’’ lete rumunski mlazni jednomotorni školsko-borbeni avioni IAR-99. Trenutno je u upotrebi 8 aviona IAR-99 Standard i 11 modernizovanih IAR-99C “Soim“. Avion IAR-99 predstavlja prvi potpuno samostalni mlazni vojni avion konstruisan i proizveden u Rumuniji nakon Drugog svetskog rata. Nastao je kao potreba za zamenu starijih čehoslovačkih aviona L-29 “Delfin“ a iskustva iz projekta lovca-bombardera IAR-93/Orao (projekat YUROM) su uticala ne njegov razvoj.
Modernizovani IAR-99C “Soim“. RV Rumunije posedje samo 11 ovakvih aviona / Foto: Živojin BankovićKonstrukcija aviona započela je još 1975. a 1979. je odobreno finansiranje projekta da bi prvi prototiop poleteo tek 1985. Napravljena su tri prototipa od kojih jedan za statička ispitivanja. Serijska proizvodnja započinje 1987. i za dve godine je rumunskom RV isporučeno samo 17 aviona.
Sredinom devedesetih u rumunskom RV javila se potreba za modernizovanim IAR-99 kako bi se lakše prelazilo na avione MiG-21 koji su takođe modernizovani uz pomoć izraelske avio-industrije.
Tako je 1996. počeo program modernizacije koji se oslanjao upravo na modernizaciju MiG-a 21 tj. projekat Lancer. Prototip aviona sa oznakom IAR-99C poleteo je 22. maja 1997. i taj avion je predstavljao 18-ti proizvedeni primerak.
Rumunska Vlada odobrila je modifikacije 1998. a planirano je bilo da se modernizuje i izradi ukupno 40 aviona. Kasnije je međutim to redukovano na samo 12 aviona od toga 7 novih i 5 modernizovanih starijih IAR-99.
Od moderne opreme IAR-99C ‘’Soim’’ dobio je sledeće: modularni višenamenski računar ,,Elbit Systems“, elektrooptički HUD, u prednjoj i zadnjoj kabini višenamenski kolor LCD i monohromatski višenamenski pokazivač, inercijalnu navigacijsku platformu ,,Litton“, GPS, kontejner sa laserskim daljinomerom i IC sistemom za osmatranje prednje polusfere. Kontejner sa sistemom za PED Elisra sa signalizatorom radarskog ozračenja i ometačem kao i dispenzerom radarskih dipola, kontejner sa sistemom za izviđanje, sistem za PED ,,Elbit“, signalizator radarskog ozračenja, nišan na kacigi pilota Elbit DASH, HOTAS komande, IFF transponder, VOR/ILS, DME/ADF, video rekorder, VHF radio stanica, data link, magistrala podataka MIL-STD-1553B.
Što se tiče naoružanja pored već postojećeg arsenala integrisane su izraelske infracrveno vođene bombe Opher, izraelske laserski vođene bombe, infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh i to ruske R-60, francuske R.550M Magic II i izraelske Python III.
Borbeni avioniNakon 2003. godine i povlačenja lovaca MiG-29 iz naoružanja jedini borbeni avion u RV Rumunije ostao je MiG-21. Pre toga su 2002. iz upotrebe poвučeni i lovci MiG-23 a 1998. jurišnici IAR-93. Očigledno je da su se Rumuni odlučili za samo jedan tip zbog uštede i racionalizacije kao i ekonomskih prilika koje su vladale.
Višenamenski borbeni avion Lancer-C odbacuje laserski vođene bombe izraelske proizvodnje.O modernizaciji rumunskih lovaca-presretača MiG-21 na standarde Lancer A, B i C Tango Six je već detaljno pisao a prošlе godine obeležen je i jubilej, 20 godina od kako su ovi avioni ušli u naoružanje. Uz sve nedostatke ovog poteza može se ipak reći da su Rumuni uradili pravu stvar jer su premostili vreme do dolaska novih savremenih višenamenskih borbenih aviona. Prvi F-16 će stići u septembru ove godine.
Od 113 (po nekim podacima 110) aviona Lancer danas je u upotrebi ostalo svega oko 22 aviona, od toga oko 16 višenamenskih Lancer-C i oko 6 dvoseda Lancer-B. Oni su raspoređeni u 711. eskadrilu 71. vazduhoplovne baze Campia Turzi kao i 861. eskadrilu, 86. vazduhoplovne baze Borcea Fetesti (sa detašmanom u rezervnoj 57. vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalniceanu).
Transporteri i avioni specijalne nameneNajsavremeniji i za sada najnoviji vazduhoplov u sastavu RV Rumunije je italijanski laki transportni avion C-27J ’’Spartan’’. Ugovor vredan 217 miliona evra za 7 aviona potpisan je 7. decembra 2007. godine, prvi avion isporučen je jula 2009., poslednji 2012. a C-27J su zamenili flotu sovjetskih aviona An-26.
Sedam aviona C-27J zamenilo je flotu sovjetskih An-26 / Foto: Živojin BankovićSpartani se baziraju na aerodromu “Henri Coanda“ kod Bukurešta u 902. transportno-osmatračkoj eskadrili, 90. vazduhoplovne baze ’’Giorgi Banculesku’’.
U istoj jedinici nalaze se i dva sovjetska osmatračka aviona An-30 NATO oznaka ’’Clank’’. Prvi od tri naručena aviona stigao je na aerodrom Otopeni decembra 1976. Taj avion nije imao meteo-radar kao naredna dva primerka.
Prizemljen je 1994. i prodat Moldaviji 2005. Drugi avion je bio prizemljen 2004. da bi ga ponovo aktivirali tek 2010. Još od novembra 1990. rumunski avioni učestvuju u programu ’’Open Skies’’ u kome je najviše upotrebljavan treći primerak, avion sa evidencijskim brojem 1105.
Osmatrački An-30 RV Rumunije mogao se često videti na aerodromu Batajnica.Tokom 1996. i 1997.došlo je do značajnog povećanja kapaciteta transportne avijacije tako što su tada stigli američki srednji transportni avioni C-130 ’’Hercules’’. Kupljena su 4 polovna C-130B koji su naručeni 1995. a zatim modifikovani. Potom je 2007. stigao i jedan takođe polovan ali modernizovani C-130H koji je naručen 3 godine ranije.
Ugovor je vredeo 71 milion dolara, uključivao je i modernizaciju 4 C-130B a 16 miliona dolara je bila vojna pomoć. U međuvremenu je jedan C-130B povučen iz upotrebe pa se danas u 901. strategijskoj transportnoj eskadrili, 90. vazduhoplovne baze ’’Giorgi Banculesku’’ nalaze tri C-130B i jedan C-130H
Bespilotne leteliceNa aerodromu Giarmata 15. avgusta 1998. formirana je 142. eskadrila bespilotnih letelica koja je zamenila 31. eskadrilu koja je bila opremljena avionima MiG-21R i koja je rasformirana dva meseca ranije.
Za potrebe 142. eskadrile još 1997. naručeno је 6 američkih bespilotnih letelica AAI Corporation RQ-7 Shadow 600 od kojih su tri isporučene 1999. a tri 2000. godine. Sa njima je stigao i terminal za analizu podataka kao i zemaljska stanica za navođenje. Ugovor je vredeo 20,5 miliona dolara.
Naknadno je 2001. za dodatnih 7,5 miliona dolara isporučeno još tri Shadow 600 sa zemaljskom stanicom za navođenje a to je bila jedna od dve opcije iz prethodnog ugovora za 6 BPL sa pratećom opremom.
Jedna od BPL Shadow 600 isporučenih 2010. godine.Ove tri BPL ušle su u sastav 143. eskadrile bespilotnih letelica na aerodromu Mihail Kogalniceanu. Novac za obe nabavke bespilotnih letelica za Rumuniju finansirala je američka vlada.
2000. godine 142. eskadrila je postala operativna a te godine je u udesu izgubljena i jedna bespilotna letelica koja se srušila blizu piste aerodroma Giarmata. Od 2003. do 2009. 6 Shadow 600 je bilo stacionirano u Iraku, u okviru poljskog kontigenta, a zadatak im je bio izviđanje puteva i pronalaženje imrovizožvanih eksplozivnih sredstava.
Bili su stacionirani u istočnoм delu zemlje na jednom auto-putu. Do jula 2009. kada su vraćeni u zemlju, rumunske BPL su naletele 2500 sati u preko 800 misija. Usled teških meteo i drugih uslova izgubljena su tri Shadow 600.
Od 9 BPL je nakon zadataka u Iraku ostalo samo 5 od čega su dve naknadno kanibalizovane za delove kako bi preostale tri mogle da lete. Ipak i njima je resurs istekao 2010. godine kada je aktivirana i druga opcija iz ugovora potpisanog 1997. godine koja je podrazumevala isporuku 12 bespilotnih letelica i dve zemaljske stanice za kontrolu i navođenje u vrednosti od oko 20 miliona dolara.
Nove BPL imale su bolje elektro-optičke senzore. U današnje vreme aktivna je samo 142. eskadrila bespilotnih letelica sa 6 BPL u rezervnoj 93. vazduhoplovnoj bazi Timișoara – Giarmata.
HelikopteriZa obuku pilota helikoptera koristi se francuski laki višenamenski helikopteri IAR-316B ’’Alouette III’’ (Aerospatiale SA-316) koji su stacionirani na aerodromu Boboc u 1. školskoj eskadrili, Vojne Vazduhoplovne Škole, „Aurel Vlajku’’.
RV Rumunije je u svom inventaru nekada imalo oko 122 helikoptera čija je licenca za proizvodnju kupljena još 1971. a poslednji je izašao iz fabrike 1994.
Do 1987. u pogonima fabrike IAR – Industria Aeronautică Română proizvedeno je 250 helikoptera. Uz helikopter, po licenci se proizvodio i motor Turbomeca Artouste IIIB.
Od oko 125 helikoptera IAR-316 ostalo je samo njih 6 koji se koriste za školovanje i obuku pilota.Za potrebe armije razvijena je i laka borbena varijanta sa mogućnošću nošenja mitraljeza kalibra 7,62 mm, lansera nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm i protivoklopnih raketa. Danas je u upotrebi svega 6 IAR-316B.
Najbrojniji helikopter RV Rumunije već decenijama je francuski dvomotorni srednji transportni višenamenski helikopter SA-330 ’’Puma’’. Rumunija je 30. jula 1974. potpisala ugovor za licencnu proizvodnju a već 22. oktobra 1975. je poleteo prvi helikopter sa oznakom IAR-330.
Do danas su proizvedena 163 helikoptera od kojih je do 1994. 106 isporučeno RV i RM Rumunije a deo preostalih helikoptera stranim kupcima među kojima su bili Pakistan, Obala Slonovače, Sudan, UAE i Ekvador. Od 1975. do 1977, proizvođen je IAR-330H a kasnije IAR-330L. Najveći deo ovih helikoptera proizveden je do 1987. a od tada je vrlo mali broj izašao sa fabričkih traka.
Septembra 1995. Rumunija je u nameri da napravi višenamenski borbeni helikopter za podršku, potpisala ugovor sa izraelskom kompanijom Elbit Systems za modernizaciju 24 helikoptera koji su dobili oznaku IAR-330 SOCAT (Sistem Optronic de Cercetare și Anti-Tanc). Prototip je poleteo sa aerodroma Ghimbav kod Brasova 26. maja 1998. a prvi helikopter je isporučen 2001. Za naoružavanje helikoptera SOCAT u periodu 1999-2005. nabavljeno je oko 1000 izraelskih protivoklopnih raketa Spike-ER.
I prvi prototip je 2005. godine doveden na serijski standard tako da je ukupno isporučeno 25 helikoptera. Od 2005. do 2008. trajala je i modernizacija 12 helikoptera na standard IAR-330M Medevac sa avionikom varijante SOCAT ali bez optoelektronskog sistema i naoružanja.
Sa Izraelom je 25 helikoptera Puma modernizovanu u transportno-borbene IAR-330 SOCAT.Slična varijanta verziji SOCAT napravljena je i za rumunsku Ratnu mornaricu. Helikopter sa oznakom IAR-330 NAVAL prikazan je 30. januara 2007. a helikopter je pored nove elektronike dobio i opremu za sletanje na vodu. Na rumunskim fregatama koristi se za traganje i spasavanje, za medicinski prevoz i za osmatračke misije. Isporučena su tri helikoptera.
Trenutno se koristi oko 59 IAR-330 od toga 25 IAR-330L, 12 IAR-330M Medevac i 22 IAR-330 SOCAT. U 95. vazduhoplovnoj bazi Bacau, u 952. helikopterskoj eksadrili lete IAR-330L i SOCAT, medicinski IAR-330M kao i verzija L nalaze se u sastavu 903. helikopterske eskadrile u 90. transportnoj vazduhoplovnoj bazi „Gheorghe Banciulescu“ na bukureštanskom aerodromu ’’Henri Coanda’’
Sledeći korisnik je 713. helikopterska ekskadrila, 71. vazduhoplovnej baze „General Emanoil Ionescu“ (IAR-330M i SOCAT) aerodrom Câmpia Turzii, potom 712. helikopterska eskadrila iz 71. vazduhoplovnej baze koja sa svojim IAR-330M bazira na aerodromu Timisoara/Giarmata.
Poslednja eskadrila koja koristi Pume je 862. helikopterska eskadrila, iz sastava 86. vazduhoplovne baze „Locotenent aviator Gheorghe Mociorniţă“ koja se međutim ne nalazi u bazi Fetesti vec je stacionirana na aerodromu Mihail Kogalniceanu.
Smatra se da je najozbiljniji kandidat za zamenu IAR-330 takođe francuski helikopter H215 “Super Puma“ konzorcijuma Airbus Helicopters čije će sklapanje sledeće godine započeti u Rumuniji.
PVO i VOJINRumunija je od izlaska iz Varšavskog ugovora imala solidna ulaganja u svoje sisteme PVO i VOJIN a naoružanje i oprema je pre svega nabavljana sa zapada. Tako su tokom 1998-1999. za potrebe PVO Kopnene vojske od Švajcarske kupljena 72 protivavionska topa GDF003 kalibra 35 mm sa 36 radara za upravljanje vatrom Skyguard. Potom je u periodu 2004-2009. od Nemačke nabavljeno 36 samohodnih protivavionskih sistema Gepard za 37 miliona dolara.
Lanser raketnog sistema Hawk / Foto: Živojin BankovićRaketne jedinice PVO su takođe dobile pojačanje. Od Holandije je tokom 2004-2005. nabavljeno 8 baterija I-HAWK sa 213 raketa za 32 miliona dolara a sistemi su pre isporuke prošli kroz PIP-3 modernizaciju. Naknadno su u okviru modernizacije na standard Hawk-XXI od Norveške 2007. i 2008. kupljena 4 osmatračka radara MPQ-64.
Zajedno sa 6 baterija sovjetskih sistema S-75M3 “Dvina“ RS PVO Hawk nalaze se u sastavu 1. raketne brigade PVO „General Nicolae Dăscălescu“ koja je zadužena za odbranu Bukurešta. Druga PVO jedinica u Rumuniji je 11. puk za PVO “Horea“ čija se komanda nalazi blizu grada Braşov. Pored ovih sistema u PVO Kopnene vojske u upotrebi je 8 baterija sovjetskog raketnog sistema 2K12 “Kub“, 4 baterije sistema 9K33M3 “Osa AKM“ i 40 sistema CA-95 (licencna 9K31 “Strela-1“ na vozilima TABC-79) .
Osmatrački radar TPS-79(R) jedinica VOJIN Rumunije / Foto: Živojin BankovićZa sistem Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja (VOJIN) je još više potrošeno novca. Prvo su 1998. i 1999. od SAD za 82 miliona dolara nabavljena 4 američka osmatračka radara TPS-77. Potom je kompanija Lockheed Martin posebno za Rumuniju razvila radar TPS-79(R) a 2005. su nabavljena dva prototipa. U periodu 2009-2011. u Rumuniji je sklopljeno još 17 primeraka.
VOJIN poseduje i 5 radara AN/FPS-117E(T) koji su kupljeni 1998. a u februaru ove godine naručena su još dva nova radara TPS-77 najsavremenije verzije koji će zameniti preostale sovjetske radare tipa P-37 koji se i dalje koriste.
The post Vazduhoplovne snage i PVO Rumunije appeared first on Tango Six.
