Izvor: Politika, 10.Sep.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatikan će otvoriti arhive iz Drugog svetskog rata
Do sada je veoma malo istraživača iz Srbije koristilo bogate fondove Vatikanske apostolske biblioteke
Lepa, a funkcionalna, zgrada naše nacionalne biblioteke, njene čitaonice pune mladih ljudi i ljubazno i stručno osoblje – to su tri najveća utiska koje iz posete Narodnoj biblioteci Srbije nosi nadbiskup Žan-Luj Bruges, prvi čovek jedne od najvećih i najuglednijih biblioteka na svetu, Vatikanske apostolske biblioteke. Smeštena na sedam spratova iznad i tri ispod zemlje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa fondom od oko 1.600.000 štampanih knjiga, više od 180.000 rukopisa, 8.600 inkunabula (najstarijih štampanih knjiga), 300.000 novčića i medalja, 150.000 crteža i grafika, 150.000 fotografija, Vatikanska biblioteka u Srbiji ima imidž mistične, zatvorene institucije.
Njena demistifikacija počela je prihvatanjem inicijative naše vlade da se uspostavi zvanična saradnja sa Narodnom bibliotekom Srbije, a nastaviće se kada srpski istraživači prihvate poziv nadbiskupa Brugesa i dođu u Vatikansku biblioteku. Kako njegova puna funkcija glasi – glavni arhivar i bibliotekar Svete rimske crkve – nadbiskup Bruges je na čelu još jedne važne institucije, Vatikanskog tajnog arhiva, u kojem se čuvaju papina dokumenta, a koji je od 1881. godine otvoren za javnost. Ovo je, inače, prvi put u istoriji da je prvi čovek Vatikanske biblioteke posetio našu zemlju, i to kako bi potpisao protokol o saradnji sa našom nacionalnom bibliotekom.
– Dokument koji je potpisan je poput rama iz kojeg se mogu razviti drugi sporazumi. Kada govorimo o oblastima koje protokol o saradnji obuhvata, jedna od prvih stvari jeste da promoviše Vatikansku apostolsku biblioteku srpskim istraživačima kako bi oni radili svoja istraživanja u njoj. Drugo je oblast konzervacije, u kojoj imamo veliko stručno znanje, a treće je razmena iskustava na polju digitalizacije starih rukopisa, čime se Vatikanska apostolska biblioteka intenzivno bavi već nekoliko godina – kaže u intervjuu za „Politiku“ nadbiskup Žan-Luj Bruges.
Da li će potpisani protokol o saradnji olakšati pristup Vatikanskoj biblioteci našim istraživačima? Da li je uopšte bilo zahteva naših stručnjaka za istraživanje i rad u Vatikanskoj biblioteci?
Nadam se da će jedan od prvih rezultata ovog protokola biti dolazak srpskih istraživača u Vatikansku apostolsku biblioteku, jer je do sada bilo veoma malo njih iz vaše zemlje koji su radili kod nas istraživanja. Treba naglasiti da to nije papina lična biblioteka, ona je u službi cele Katoličke crkve, ali i celog sveta. Jedna je od najstarijih modernih biblioteka na svetu čiji koreni potiču iz 15. veka i od svojih početaka imala je humanistički poziv, koji se ne ogleda samo u sadržaju biblioteke, koja obuhvata ne samo oblast religije i filozofije nego i mnoge druge, već i u njenoj otvorenosti za istraživače iz svih delova sveta, bez obzira na kulturu ili religiju iz koje potiču. Jedina dva uslova koja treba da ispune jesu da već imaju doktorat univerziteta i da imaju preporuke svog univerziteta ili onog za koji obavljaju istraživanje sa objašnjenjem zašto traže pristup fondu biblioteke.
Da li biblioteka čuva u svojim fondovima i pravoslavne rukopise?
Čuvamo rukopise iz svih civilizacija poznatih svetu. Imamo čak dokumente iz pretkolumbovskog perioda iz Latinske Amerike, bogatu kolekciju rukopisa civilizacija koje više ne postoje, oko 1.200 starih kineskih rukopisa kojih nema sačuvanih ni u Kini. Pretpostavljate, dakle, da čuvamo i rukopise iz različitih pravoslavnih crkava. Na sastanku sa patrijarhom srpskim Irinejom govorilo se o mogućnosti da su primerci pojedinih dokumenata i rukopisa koji su uništeni tokom bombardovanja Narodne biblioteke na početku Drugog svetskog rata možda sačuvani u vatikanskoj kolekciji. Ali, lično ne znam zasigurno da li takve građe zaista ima jer biblioteka Vatikana ima od više od 45 kilometara polica. Želeo bih, takođe, da naglasim srdačnost sa kojom sam primljen ovde u Srbiji, ali i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sastanak sa patrijarhom trebalo je da traje samo pola sata, ali je trajao mnogo duže, gotovo dva sata.
Papa Franjo najavio je otvaranje arhiva koji se tiču holokausta i naveo da će to baciti više svetla na ovaj period, kao i da bi uloga pape Pija Dvanaestog trebalo da se pažljivije razmotri. Koliko je dokumenata i građe u vezisa Drugim svetskim ratom otvoreno za javnost i istraženo?
Vatikanska tajna arhiva otvara svoje kolekcije po periodima, u skladu sa veoma sistematičnim metodom, na način kako čak ni sve vlade ne otvaraju svoje arhive. Do danas, sve arhive Vatikana su otvorene za istraživače, sve do 1938. godine. Sledeći istorijski period koji će biti dostupan istraživačima jeste period između 1938. i 1958. godine, što odgovara pontifikatu pape Pija Dvanaestog. Odluka da deo kolekcije arhiva postane dostupan istraživačima uvek je politička i uvek je ostavljena samom papi. Ali, pre njenog donošenja mora da se uvaži i praktična stvarnost, što znači da se prvo mora razmotriti da li su arhivi pripremljeni u kataloškom smislu kako bi ih mogli koristiti zainteresovani stručnjaci. Papa Franjo je u razgovoru sa mnom rekao da se slaže da se ovaj deo arhiva učini dostupnim i sva dokumenta iz ovog istorijskog perioda, osim onih koji se odnose na lični život pojedinaca, biće dostupna. Kada me je pitao koliko će trebati da se taj deo arhiva pripremi za istraživače, odgovorio sam da će nam trebati oko godinu i po dana.
Možete li nam više reći o svakodnevnom životu biblioteke?
Danas imamo pet velikih čitaonica, a trenutno se radi na otvaranju šeste u jednoj od najlepših prostorija u celom Rimu. To je najveća prostorija prekrivena freskama koja nije crkva. Svedoci smo smanjivanja broja istraživača koji podnose zahteve za pristup fondovima biblioteke, kao što je slučaj i sa drugim bibliotekama u svetu. Objašnjenje je jednostavno: postavljanje mnogih dokumenata na internet doprinelo je da istraživači ostanu kod kuće i tako proučavaju građu. Ali, bez obzira na to, koliko god bio savršen proces digitalizacije, on nikada istraživačima ne može zameniti značaj koji za njih ima činjenica da mogu dobiti originalni dokument, dotaći ga, držati ga u rukama. Prošle godine imali smo više od 3.900 istraživača iz različitih zemalja sveta. Vatikanska apostolska biblioteka ima verovatno najliberalniji pristup u omogućavanju istraživačima da dobiju originalna dokumenta i rukopise, ali smo baš zbog toga imali, nažalost, nekoliko slučajeva istraživača koji su bili toliko vezani za određene knjige da su pocepali stranicu i odneli je sa sobom.
Koji dokumenti i knjige se danas čuvaju u Vatikanskoj biblioteci? Koji su najstariji, a koji najmlađi?
Pre osam godina primili smo na poklon najstariji dokument hrišćanskog sveta, papirus koji sadrži gotovo u celosti jevanđelja po Luki i Jovanu. Ne znamo tačnu godinu nastanka, ali se pretpostavlja da datira negde između 118. i 220. godine. Međutim, u kolekciji imamo dokumente koji su mnogo stariji od ovog papirusa, prethrišćansku zaostavštinu, na primer, kineske novčiće koji su iskovani u osmom veku pre Hrista. Ne mogu vam odgovoriti koja su najnovija, najmlađa izdanja jer biblioteka stalno dobija nove knjige za svoju kolekciju.
Jelena Čalija
objavljeno: 10.09.2014.
.jpg)
