Izvor: RTS, 17.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Varljiva statistika o maloletničkoj delinkvenciji
Maloletnici u Srbiji u samo 17 odsto slučajeva ponovo izvrše krivično delo, pokazuju zvanični podaci. Stručnjaci upozoravaju da je u pitanju "statistička varka", jer je u realnosti taj broj veći.
Stopa vraćanja kriminalu osoba koje su prvi put učinile krivično delo kao maloletne, kreće se od 80 do 85 odsto, što je znatno više od stope vraćanja kriminalu punoletnih učinilaca krivičnih dela koja iznosi 65 odsto, zaključci su skupa posvećenom politici izricanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << krivičnih sankcija maloletnicima.
Učesnici skupa upozorili su da se u praksi nedovoljno primenjuju mere kojima se postiže svrha kažnjavanja bez vođenja krivičnog postupka.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić naveo je da zvanična statistika tretira maloletnika kao povratnika samo ako je on učinio krivično delo prvi put kao maloletnik, pa ga ponovi dok je još uvek maloletan.
Ukoliko ubrzo ponovi krivično delo kao punoletan, on se više ne tretira kao maloletni povratnik, što stvara privid malog broja povratnika među maloletnim učiniocima krivičnih dela, objasnio je profesor, apelujući na češću primenu mera koje su propisane Zakonom o maloletnicima iz 2006. godine.
Vaspitne mere efikasne
Tim Zakonom propisane su nove mogućnosti vezane za primenu određenih mera, uz uslov da se maloletnik ne goni krivično, iako je izvršio krivično delo, rekao je Škulić, ističući da je opšti utisak da se te mere nedovoljno koriste u praksi, iako bi se uz pomoć njih postizala efikasnost slična efikasnosti u krivičnom postupku.
"Radi se o vaspitnim nalozima kao što su nametanje obaveze maloletniku da naknadi štetu pričinjenu krivičnim delom, da se poravna sa oštećenim, da se izvini oštećenom, da redovno pohađa školu i da ide na psihosocijalne terapije", rekao je Škulić.
Škulić je ocenio da nije uvek dobro pokretati krivični postupak, naročito kada maloletnik urbzo postaje punoletan.
Prema strukturi krivičnih sankcija koje se odnose na maloletnike, u više od 95 odsto slučajeva izriču se sankcije koje nisu zavodskog karaktera, što znači da se izvršavaju na slobodi, pa bi trebalo više obratiti pažnju na primenu mera umesto vođenja komplikovanih krivičnih postupaka.
Najteža kazna koja se može izreći maloletniku je maloletnički zatvor, a on se u Srbiji decenijama izriče u 0,5 do jedan odsto slučajeva godišnje, dok se vaspitno-popravni dom kao sankcija zavodskog karaktera izriče u oko 3,5 odsto godišnje.
Češća primena alterantivnih mera kažnjavanja u odnosu na krivične sankcije značajno bi doprinela efikasnosti kažnjavanja, kao i prevenciji maloletničke delinkvencije.
.jpg)
