Izvor: Politika, 20.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanredni nadzor Dečije klinike u Tiršovoj
Posle smrti četrnaestogodišnjeg Dalibora Havleka, komisija formirana od stručnjaka iz druge kuće proverava rad u Tiršovoj
O svim okolnostima zbog kojih su nastupile komplikacije nakon urađene endoskopije kod četrnaestogodišnjeg Dalibora Havleka, koji je u petak preminuo na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj javnost će biti upoznata odmah posle završetka vanredne provere kvaliteta stručnog rada, koja je juče bila u toku, izjavio je za „Politiku” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević.
– Utvrdićemo da li je teška komplikacija disanja kod dečaka nastala zbog statistike velikih brojeva, odnosno tačno definisanog rizika komplikacija, koji prate endoskopske intervencije ili se ovaj neželjeni ishod dogodio zbog drugih razloga i o tome ćemo obavestiti javnost. U ovom času, činjenice utvrđuju endoskopista, gastroenterolog i anesteziolog, ali ne sa ove klinike, već je komisija formirana od stručnjaka iz druge kuće, kako bi se obezbedila objektivnost. Tačan nalaz prvo će imati istražni sudija – obaveštava nas ministar zdravlja.
Tragičan ishod lečenja dečaka Dalibora, koji je punih mesec i po dana bio u komi na intenzivnoj nezi Dečje klinike, zbog komplikacija do kojih je došlo tokom endoskopije jednjaka i gornjih organa za varenje, intervencije za koju se kod nas, izgleda, površno i pogrešno smatra da je rutinska i laka, duboko je potresao javnost. Neiskustvo nije moglo da bude uzrok neželjenog ishoda – endoskopiju je radio jedan od najiskusnijih endoskopista, najstariji profesor pedijatrije na Univerzitetskoj dečjoj klinici dr Nedeljko Radlović.
Zbog svih pacijenata koje ovih dana čeka zakazana metoda endoskopije, a samo u Kliničkom centru Srbije godišnje se uradi više od 5.000 ovih intervencija, ministar zdravlja Milosavljević, inače gastroenterolog po specijalnosti, uverava građane da se u Srbiji u primeni ove metode poštuju svi evropski standardi, pa i procena rizika, usvojeni još 1997. godine na Prvoj školi digestivne endoskopije.
– Ne postoji laka, rutinska i jednostavna endoskopija i to nikada nije obično „gutanje sonde”, kako naš narod voli da prikazuje ovu metodu. Zato svaki lekar upoznaje svog pacijenta sa svim rizicima, vrši procenu rizika u svakom pojedinačnom slučaju i one su svedene na minimum – tvrdi dr Milosavljević.
Profesor dr Miodrag Krstić, direktor Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije, navodi da postoji definisani rizik za sve gastroendoskopske procedure po kojem se u Americi na svakih 10.000 urađenih procedura jedna iskomplikuje i završi smrtnim ishodom. Dakle, rizik kod endoskopije je vrlo mali, ali ipak postoji.
Kada se dogode tragedije poput ove gde je ugašen jedan mladi život, ne postoji način da se roditeljima tragično nastradalog dečaka uteha pruži u statistikama, ali zato i oni, kao i javnost, očekuju što skoriji nalaz uzroka smrti. Ministar je obećao da ništa neće biti sakriveno.
U konkretnom slučaju, nezvanično saznajemo, čim su videli da Dalibor ne diše, brzo su preduzete mere reanimacije. Ali, nažalost, dete je palo u komu i u tom stanju je bilo mesec i po dana na odeljenju intenzivne nege.
Lekari će se, sve je očiglednije ponovo naći na stranicama sudskih hronika, ali, kako je rekao i ministar zdravlja, i to je „čistilište, kroz koje mora da prođe medicina”. Lekari kažu i da je sve teže raditi pod pritiskom medija, jer to doživljavaju kao harangu na lekare, koja će za posledicu imati to da više niko neće hteti da radi najkomplikovanije operacije i medicinske procedure.
---------------------------------------------------
Obavljena obdukcija, čeka se izveštaj
Direktor klinike dr Zoran Krstić, koji je podneo ostavku, svojevremeno je prećutao da su se 2004. godine, tokom operacije slepog creva dvanaestogodišnje devojčice, potukla dvojica doktora, o čemu je „Politika” obavestila javnost
Po nalogu istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu, patolozi Instituta za sudsku medicinu obavili su obdukciju tela Dalibora Havleka (14), koji je proteklog petka preminuo u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Izveštaj bi narednih dana trebalo da bude dostavljen istražnom sudiji koji će ga, uz mišljenje, proslediti nadležnom tužilaštvu.
– Ne bih mogao da preciziram kada će izveštaj biti dostavljen sudu, ali je sasvim izvesno da će on dati odgovore na mnoga pitanja. Sudija će, kada mu bude dostavljen, razmotriti dokument i, uz mišljenje, proslediti ga nadležnom tužilaštvu. Tek tada će se znati hoće li tužilaštvo zahtevati sprovođenje istrage protiv doktora koji su učestvovali u lečenju Havleka – objasnio je naš sagovornik iz Okružnog suda.
Objašnjavajući da je zbog svega što se dogodilo „poljuljano poverenje pacijenata u ovu ustanovu”, njen dojučerašnji direktor dr Zoran Krstić podneo je ostavku. U izjavi koju je dao posle smrti Havleka, Krstić je rekao da se „u Tiršovoj godinama odlično radilo, ali da se boji da je sada sve srušeno” i naglasio da ne tvrdi da nije bilo grešaka lekara.
Istina je, međutim, da je poverenje u ovu instituciju poljuljano mnogo ranije. Naime, kao direktor Dečje klinike, on je prećutao da su se 2004. godine, tokom operacije slepog creva dvanaestogodišnje devojčice, potukla dvojica doktora. Za ovaj događaj se saznalo sasvim slučajno i to tako što je novinar „Politike” za stravičnu priču čuo u beogradskoj Palati pravde.
Direktoru Univerzitetske dečje klinike u Beogradu tada se nimalo nije dopalo što je naš list obelodanio ono što je on sam, pre dve i po godine, uspešno zatajio od javnosti.
Po izbijanju skandala i žestokih reakcija ogorčene javnosti, čovek kome je povereno da vodi računa da se u Tiršovoj poštuje radna disciplina i ne krši medicinska etika, nalazio je različita opravdanja za svoje osoblje. Po njegovom mišljenju, za sukob dvojice hirurga bio je „kriv njihov temperament i pomalo agresivno ponašanje”, a, osim toga, „slični incidenti se dešavaju u svakoj profesiji”. Valjda ih je zbog toga simbolično disciplinski kaznio: jednom je zabranjeno da obavlja operacije mesec dana, a drugom je izrečena i zabrana dežurstava u periodu od godinu dana.
Bes i indignaciju direktor Krstić je sačuvao za „Politiku”, koja je bruku u Tiršovoj iznela u javnost. Nekoliko dana posle objavljivanja teksta, u rubrici rezervisanoj za pisma čitalaca, objavili smo telegram doktora Zorana Krstića. „Stavljajući članak ’Krah lekarske profesije’ na prvu stranu ’Politike’, kao i sličan članak prethodnog dana, najstarije novine na Balkanu svrstali ste u red ’Kurira’, ’Presa’ i sličnih tabloida. Na tome vam čestitam”, napisao je Krstić.
Stvarni apsurd ove priče je u tome da se za tako nešto uopšte saznalo tek posredstvom suda, i to ne zato što su roditelji devojčice koja je za vreme tuče bila pod anestezijom tužili kliniku u Tiršovoj. Nisu tužili: oni, po svoj prilici, nemaju pojma o tome što se desilo, jer ih direktor Krstić o tome nije obavestio, kao što nije obavestio ni javnost u Srbiji. Slučaj je došao do suda zato što je jedan od lekara pokrenuo privatnu tužbu protiv drugoga zbog toga što su mu nanete sledeće ozlede: krvni podlivi na glavi, rascep donje usne, rasklimani zubi i prelom kažiprsta leve šake. Sudski postupak se ne vodi, kako bi u nekoj drugoj zemlji možda bilo, zbog nesavesnog lečenja.
M. Derikonjić
Olivera Popović
[objavljeno: 21.02.2008.]
