Izvor: Kurir, 24.Okt.2011, 08:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VLAHOVIĆ I ĐUNIĆ OSTAJU BEZ ZEMLJE!
BEOGRAD - Dug je zao drug! Zemljište koje u Surčinu poseduju Aleksandar Vlahović i Danko Đunić preći će uskoro u posed banaka, saznaje Kurir!
BEOGRAD - Dug je zao drug!
Zemljište koje u Surčinu poseduju Aleksandar Vlahović i Danko Đunić preći će uskoro u posed banaka, saznaje Kurir!
Razlog za oduzimanje oko 35 hektara zemlje koja je u vlasništvu njihove kompanije „Eki investment“ su neizmireni dugovi za kredite.
- Zemljište su >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << stavili pod hipoteku, a pošto na vreme ne izmiruju svoje obaveze, banke su odlučile da namire dug aktiviranjem hipoteke. Podsećam da je to kupljeno kad je bila pomama za zemljištem pored auto-puta. Neki su kupovali zemlju i prodavali je stranim investitorima po višestruko višim cenama - priča dobro obavešteni izvor Kurira. On napominje da se situacija promenila onog trenutka kad je nastupila kriza.
- Vlasnici placeva bukvalno ne znaju šta će s njima jer više nema zainteresovanih investitora - kaže izvor Kurira.
Kako saznajemo, u pitanju je zemljište pored auto-puta Beograd-Zagreb koje su Vlahović i Đunić 2006. godine kupili od Đorđa Božića za oko 17,5 miliona evra. Božić je vlasnik silosa u Jakovu i hapšen je zajedno s rukovodstvom PIK „Zemun“ i sudskim veštacima upravo zbog sumnjive prodaje zemljišta ove firme.
Aleksandar Vlahović za Kurir tvrdi da ništa ne zna o oduzimanju zemljišta.
- Sigurno mislite na zemljište „Eki investmenta“? Ništa o tome ne znam - kratko je rekao Vlahović.
S druge strane, Danko Đunić priznaje da „Eki investment“ ima dugove, ali, kako kaže, ne zna da li će banke aktivirati hipoteku:
- Uzeli smo kredite u bankama, a oni imaju svoje rokove otplate. Pošto smo dužni, zahtev za izmirenje dugova uvek stoji.
Zemlja za projekat „Džordž“
Đunić i Vlahović kupili su zemljište u Surčinu sa svim potrebnim papirima za projekat „Džordž“, za koji su tražili investitore koji bi iskeširali oko 70 miliona evra. Kako su mediji pisali, zemljište je plaćeno 500.000 evra po hektaru, ali ne za gotov novac, već pomoću kredita i fondova.
