Izvor: Kurir, 06.Jan.2011, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VLADIKA GRIGORIJE: SAČUVAJMO MIR I VERU
BEOGRAD - Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije u božićnom razgovoru za Kurir govori o toplini koju osećamo na praznik rođenja Hristovog, ljubavi prema sportu, neuspelom raskolu u SPC i povratku sedišta Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske u Mostar
BEOGRAD - Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije u božićnom razgovoru za Kurir govori o toplini koju osećamo na praznik rođenja Hristovog, ljubavi prema sportu, neuspelom raskolu u SPC i povratku sedišta Eparhije >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zahumsko-hercegovačke i primorske u Mostar.
- Živimo u svetu i vremenu koji su opterećeni zaboravom. Kao da svi nastoje da zaborave onu veliku istinu večnog života, istinu o dolasku sina Božjeg u ovaj svet. To je ta toplina koju na Božić osećamo, a koju je teško dočarati rečima. Ta toplina, koju pamtimo još iz detinjstva, može se samo doživeti. Treba da se setimo te topline, da je pustimo da dopre do nas, da joj dopustimo da dela i govori iz nas.
* Zašto se posebno za Božić najviše govori o miru?
- Zato što je pre Hrista nemir proganjao ljude. I oni su osećali bol zbog tog nemira, svakim treptajem svoga bića. Onda je taj mir došao kroz Hrista, jer „On je mir naš„, kao što u Crkvi i pevamo. A došao je upravo kroz događaj koji ovim praznikom proslavljamo.
* Božić se, takođe, slavi i kao porodični praznik?
- Porodica je uvek metafora za zajednicu. Božić je praznik zajednice, svake zajednice, pa i porodice, a porodica je za Crkvu ne samo kuća - majka, otac, baka, deda - nego i svaka parohija, svaka eparhija, svaki grad, kraj i mesto, na kraju - čitav svet.
* Poznato je da volite sport i da često posećujete sportske manifestacije. Šta na Božić poručujete srpskim sportistima?
- Svaki sportista zna da je za takmičenje uvek neophodno sačuvati mir - unutrašnji mir, iz kojeg proističe i onaj spoljašnji. Ako nema mira unutrašnjeg, sve sile čoveka će, ma koliko velike i silne bile - da se raspu.
* Da li se slažete da u poslednje vreme i nema toliko mira u sportu i oko sporta?
- Sportisti su, po mom mišljenju, veliki podvižnici, velike askete, ljudi izloženi velikim naporima, i duševnim i telesnim. A to je i za duhovni život sportiste dobro i korisno.
* Bili ste na finalu Dejvis kupa u Areni. Da li su i vaše molitve pomogle pobedi srpskih tenisera?
- Do pobede je došlo zahvaljujući Bogu, ali i njihovom velikom trudu. Rekao sam im da treba da budu spremni na poraz, ali da se bore za pobedu, i da nastoje da sve to bude praćeno mirom i verom, jer - bez vere nema ni mira. Govorio sam im i da pokušaju sa sačuvaju osećaj da se bore ne samo za sebe već i za svoju zemlju; ne samo za one koji prate njihov meč već i za sve koji su, kao i oni, zastupali svoju zemlju tako iskreno i hrabro da su svoje živote položili braneći njenu čast.
* Ne mislite valjda i na političare?
- Sve je manje pravih političara. Međutim, treba imati na umu da su to ljudi koji su najviše izloženi kritikama i najčešće su mete laskanja, verovatno zbog toga što mnogo ljudi od njih zavisi. Mi treba da razumemo njih, ali i oni nas - u suprotnom dolazi do otuđenja.
* Imate li i za njih božićnu poruku?
- Politika bi trebalo da bude briga za polis - za grad, za ljude. Moj je utisak da se političari u jednom trenutku zamore, jer sve je to vrlo teško i mukotrpno. Ali treba da znamo da ništa nije moguće bez Boga i Božje pomoći, a naročito treba voleti ljude i brinuti o njima.
Vreme je da oprostimo jedni drugima u Mostaru
* Sedište Zahumsko-hercegovačke eparhije vraća se ponovo u Mostar. Šta to za vas lično znači, i šta to znači za Crkvu i narod vaše eparhije?
- To je pre svega uspostavljanje ratom prekinutog kontinuiteta i čin podrške i ohrabrenja pravoslavnim povratnicima u ovaj grad. Biće potrebno mnogo truda i rada, a budućnost će pokazati rezultat. Biblijski rečeno - postoji vreme rušenja i vreme obnove. Nadamo se da se vreme rušenja nikada više neće ponoviti.
* Kako mislite to da postignete?
- Biće potrebno mnogo zajedničkog truda i još više dobre volje sve tri strane. Došlo je vreme da se smiri uludo prosuta krv - i muslimanska, i hrvatska, i srpska. Treba, dakle, ta krv da se smiri, da se smire grobovi i kosti. I treba da nam oprosti Bog, i da mi jedni drugima oprostimo.
Slava Bogu, nije došlo do raskola
* Nije malo onih koji tvrde da SPC dočekuje Božić u raskolu, misleći na monaha Artemija i njegove pristalice, koji se i dalje oglušuju o odluke Sabora i Sinoda.
- Do raskola, slava Bogu, nije došlo. Mislim da nama kao Crkvi nije preostalo ništa drugo nego da se sa suzama molimo Bogu za tog čoveka i sve te ljude. Jer njihov pad je najčešći pad kojem je čovek sklon, a to je pad u greh idolopoklonstva, u odnosu prema samom sebi, ili u odnosu prema nekom drugom od koga pravimo idola. Verujem da otac Justin plače zbog toga što je Artemije uradio, i verujem da će ga te suze nekako stići i privesti pokajanju, bar na samrtnom odru.
.jpg)
