Izvor: Kurir, 05.Okt.2010, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VEĆA ODGOVORNOST DIREKTORA PO NOVOM ZAKONU
BEOGRAD - Veća odgovornost direktora preduzeća, bolja zaštita manjinskih akcionara i poverilaca, samo su neke od značajnih novina Nacrta zakona o privrednim društvima koji je danas prezentovan stručnoj javnosti u hotelu "Hajat"
BEOGRAD - Veća odgovornost direktora preduzeća, bolja zaštita manjinskih akcionara i poverilaca, samo su neke od značajnih novina Nacrta zakona o privrednim društvima koji je danas prezentovan stručnoj javnosti u hotelu "Hajat".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
"Direktori su i do sada uvek odgovarali svojom ličnom imovinom, ako se dokaže da su napravili štetu društvu, a sada su uvedene dodatne ili precizirane postojeće odredbe u vezi sa njihovom odgovornošću", rekao je na prezentaciji nacrta savetnik ministra ekonomije Luka Andrić.
"Jasno je precizirano na koji način se sankcioniše povreda tih dužnosti, detaljnije je propisana nadležnost sudova tako da očekujemo da će to dovesti do ozbiljnije primene tih odredbi u praksi", naveo je Andrić i dodao da će direktorima biti propisane obaveze kao što su dužnosti prijavljivanja poslova sa ličnim interesom, izbegavanja sukoba interesa, čuvanja poslovne tajne...
Na pitanje da li nacrt zakona predviđa mogućnost da se privrednici koji su svoja preduzeća doveli do blokade ili bankrota, spreče da osnivaju nova preduzeća, Andrić je odgovorio "da je to kompleksna tema koju je teško rešiti zakonodavnim putem".
"Ideja je da se to reši posebnim zakonom, nakon sagledavanja kako je to urađeno u drugim zemljama", naveo je on i dodao da je, kako bi se taj problem rešio, potreban sistemski pristup uz bolje funkcionisanje pravosuđa, tužilaštva i policije.
Andrić je izrazio očekivanje i da će novo zakonsko rešenje ukloniti uočene probleme u praksi po pitanju zaštite poverilaca i manjinskih akcionara.
U javnoj raspravi, koja bi trebalo da traje oko dva meseca, biće otklonjene i neke nedoumice koje su imali zakonodavci. Neke od njih su - da li da se ulozi u preduzeću iskazuju u dinarima, u radnoj grupi preovladava mišljenje da je to praktičnije zbog registrovanja vlasništva u registru, zatim koliki treba da budu rokovi za uplatu udela, za sada su predložene dve godine za uplatu novčanog i pet godina za uplatu nenovčanog udela.
Takođe treba utvrditi i ko može biti procenjivač nenovčanih udela, a najveće nedoumice se odnose na procenu vrednosti hartija od vrednosti - ko će i na koji način to obavljati.
Pisan četiri godine
Na izradi ovog zakona radi se već dugo, od 2006. godine, kada je formirana prva radna grupa, a pre dve godine je formirana nova radna grupa od desetak stručnjaka - advokata, ekonomista i ljudi iz državnih institucija. Nacrt obuhvata i regulisanje statusa preduzetnika, ali ne i statusa poslovnih udruženja za šta će biti urađen poseban zakon.
