Izvor: Politika, 13.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uživanje u ukusu opasnih „zavodnica”
Pečurkama se ne truju početnici, već ljudi koji vremenom postanu „sigurni” u sebe i koji se oslanjaju na površna i stručno nepotvrđena iskustva, upozorava inženjer Dragić Tomić iz valjevskog Gljivarskog društva
Valjevo – Višenedeljne monsunske kiše, visoke temperature i velika vlažnost vazduha svima su smetale osim gljivama koje rastu u prirodi. Pod takvim vremenskim uslovima one naprosto bujaju. Zbog toga su ovih dana šume prepune berača od kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogi gljive iznose na pijacu kako bi pojačali kućni budžet. Međutim, pečurke, koje su izvanredna zamena za meso, često mogu biti velika opasnost za one koji ih kupuju, jer trovanja ostavljaju teške posledice a, neretko, mogu imati fatalan kraj.
Slučajevi sa neželjenim posledicama su, nažalost, i dalje vesti koje izuzev žrtava i njihove rodbine malo koga uzbuđuju. Da je to tako najbolje svedoči podatak da, pored svih aktuelnih akcija kontrole voća i povrća na prisustvo pesticida, mleka i mlečnih proizvoda, drugih namirnica i plodova koji se nude na pijačnim tezgama – na pečurke niko ne obraća pažnju. Takva situacija je, bez izuzetka, na svim pijacama u Srbiji.
Valjevci, ipak, imaju sreće jer inženjer Dragić Tomić, predsednik ovdašnjeg Gljivarskog društva, i pored svojih redovnih poslovnih obaveza, punih 10 godina, svako jutro odlazi na gradsku pijacu. Da vidi šta su berači izneli za prodaju, da ih upozori ako su napravili grešku ili posavetuje građane u vezi sa pripremanjem gljiva.
– Za to što svako jutro obilazim pijačne prodavce pečuraka koji su ih sakupili u prirodi nisam plaćen. Povremeno mi pomaže još nekoliko iskusnih članova društva i to se pokazalo jako korisnim. Primera radi, jednom nedavno sam primetio prodaju otrovne pečurke, u narodu poznate pod imenom „zavodnica", o čemu sam odmah preko lokalnih radio-stanica obavestio građane da sve gljive koje su tog dana kupili na pijaci odmah bace. Bez sumnje, tada je spaseno nekoliko života. Inače, uvek kada ima gljiva, kao što je to ovih dana, prate ih trovanja. To je pravilo koje se ne može izbeći. Zato upozoravam da je kupovanje gljiva od onih koji za to nemaju određeni papir ili dozvolu preuzimanje rizika. Jer, i od polutrulih pečuraka koje sam primetio ovih dana u ponudi takođe može nastupiti trovanje, kao i drugi zdravstveni problemi – objašnjava Tomić uz podsećanje da on i članovi Gljivarskog društva imaju izvanrednu saradnju sa ovdašnjim Zdravstvenim centrom prilikom detekcije gljiva kojima se neko otrovao.
Naš sagovornik objašnjava da se pečurkama ne truju početnici, već ljudi koji vremenom postanu „sigurni" u sebe i koji se oslanjaju na površna i stručno nepotvrđena iskustva. To je, veli, često velika zamka, jer ako neko kaže da je neku pečurku ubrao sa drveta, odnosno na mestu gde je to činio i prethodne godine, ili pak da ju je jeo puž, taj se izložio fatalnom riziku. Za puževe je, podseća, najotrovnija domaća gljiva „zelena pupavka" prava poslastica, odnosno kolač.
– Nedovoljno poznavanje gljiva, i pored toga što na terenima Srbije raste preko 100 jestivih, razlog je što se na našim pijacama može naći jako skromna ponuda od svega nekoliko vrsta, i to onih koje su rizične i lošeg hranljivog kvaliteta. Najčešće su na asortimanu bele gljive „mlečnice", „sunčanice", „rujnice" i u manjim količinama „vrganj" i „lisičarke". Iz neznanja nema u ponudi izvanredne „smrčeve" ili „jelove mlečnice" koje posle branja pozelene i takvim izgledom uplaše sakupljače i kupce – priča inženjer Tomić.
Budo Novović
----------------------------------------------------
Kako smanjiti rizik od trovanja
Kod nas još uvek ne postoji državna institucija koja se bavi edukacijom, zaštitom i kontrolom prometa pečuraka. Naš sagovornik predlaže uvođenje reda i odgovornog ponašanja tako što bi oni koji dobiju licencu za obuku sakupljača bili u obavezi da istima izdaju uverenja da oni to mogu valjano da rade i samim tim pečurke bez rizika prodaju građanima.
[objavljeno: 14/07/2009]
