Izvor: RTS, 30.Okt.2019, 08:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzbunjivači između javnosti i zakona
Za četiri godine primene Zakona o zaštiti uzbunjivača, nije poznato koliko je građana koji su dunuli u pištaljku, tražilo sudsku zaštitu, upozoravajući na korupciju i druge protivzakonite radnje u preduzećima u kojima rade. Sudovi ne vode takvu statistiku, kažu sa sajtu "Pištaljka" i navode da se zna da je više od trideset uzbunjivača sud zaštitio privremenom merom od, na primer, otkaza ili premeštaja na niže radno mesto. Ko može biti uzbunjivač i pod kojim uslovoma, pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je koje je aktuelizovao slučaj Aleksandra Obradovića iz "Krušika", zbog čega polemika u javnosti još traje.
Kako je do sada objavljeno, Aleksandar Obradović, zaposlen u "Krušiku", novinarima je dostavio dokumenta, kojima je ukazao na sistemsko isisavanje novca iz fabrike i na to da je jedna privatna firma od "Krušika" kupovala naoružanje po povlašćenim cenama.
Obradovića je BIA uhapsila 18. septembra, a posle više od dvadeset dana iz Centralnog zatvora vraćen je u kućni pritvor. Navodi se da ga Tužilaštvo krivično goni zbog sumnje da je odao poslovnu tajnu, a da ga je preduzeće privremeno udaljilo s posla. Upućeni kažu da nije dobio sudsku zaštitu kao uzbunjivač jer se, umesto poslodavcu ili nadležnima, prvo obratio novinarima.
"Aleksandar Obradović jeste uzbunjivač. Nije mogao da iskoristi unutrašnje kanale jer je ukazivao na korupciju rukovodstva 'Krušika', spoljašnje nije mogao da iskoriti jer nije mogao da ode u Tužilaštvo i policiju jer je ukazivao na moguću korupciju samog ministra policije, tako da mu je preostalo da iskoristi uzbunjivanje javnosti. Postojala je opravdana pretnja da će, na primer, ti dokazi biti uništeni. Nije ovo zadatak za Tužilaštvo da podnosi krivičnu prijavu za odavanje poslovne tajne, već je zapravo posao Tužilaštva koje svi mi građani ove zemlje plaćamo da istražuje sve informacije o zloupotrebama", rekao je Vladimir Radomirović sa portala Pištaljka.
I poverenik za informacije od javnog značaja saglasan je da Tužilaštvo treba da ispita Obradovićeve navode o mogućim malverzacijama u "Krušiku" i da da odgovore javnosti, ali smatra da Obradović formalno nije uzbunjivač.
Ako nije mogao da se obrati poslodavcu i policiji, trebalo je, kaže, Tužilaštvu, a ono po Zakonu ne bi smelo da obelodani njegov identitet.
"Da se obratio Tužilaštvu i da Tužilaštvo nije reagovalo, on je posle proteklog roka mogao da se obrati javnosti. Zakon dozvoljava mogućnost da se direktno obratite javnosti, ali samo ako su u pitanju teške posledice po zdravlje, život, ako preti opasnost od uništenja dokaza ili nešto slično", istakao je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Uprkos mišljenju pojedinih stručnjaka da je loš, za naše sagovornike srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača je zlatni standard.
Ipak, ukazuju na to šta je još potrebno uraditi za bolju zaštitu uzbunjivača.
Milan Marinović je istakao da Srbija nema konkretno određen organ koji bi bio krovni za zaštitu uzbunjivača.
"Najlogičnije bi bilo da to radi Agencija za borbu protiv korupcije, zaštitnik građana ili možda neki treći organ", kazao je Marinović.
Prema Radomirovićevim rečima, nedostaje efikasna i brza istraga zloupotreba koje uzbunjivači prijavljuju.
"Kad oni koji su odgovorni za zloupotrebe budu zaista kažnjeni, time će mogućnost odmazde nad uzbunjivačem biti mnogo manja", naveo je Radomirović.
Na sastu Pištaljka navode da su, prema svetskim istraživanjima, uzbunjivači i do deset puta efikasniji u otkrivanju prevara od policije i tužilaštva.
Ističu zaključak Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu u kojem je službenik državnog tužilaštva u javnost izneo poverljiva dokumenta, verujući da je to u interesu javnosti.
Sud je, između ostalog, rekao da je njegovo obraćanje novinarima bilo opravdano u demokratskom društvu, jer u suprotnom, ako je ovlašćeni organ – policija ili Tužilaštvo, potencijalno umešan, kako bismo saznali za najteža kršenja zakona?
.jpg)
