Izvor: BKTV News, 05.Avg.2017, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užasne posledice tropskih vrućina: Ljudi doživljavaju moždane udare, ali evo šta još preti
Moždani udari pune neurološke ambulante VMA.
Svake godine u Srbiji više od 25.000 doživi moždani udar. Dok svakih 20 minuta neko doživi ovo teško oboljenje, na svakih sat jedna osoba premine.
Ova bolest je prvi uzrok invalidnosti u Srbiji, a drugi uzrok smrtnosti, upozorava nacionalno udruženje. Moždani udar se javlja iznenada i neočekivano, a zbog ekstremno visokih temperatura ovih dana broj pacijenata ove ustanove povećan je za 20 odsto.
Lekari >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << upozoravaju da je koban nagli izlazak iz klimatizovane prostorije na vrelinu, piše Politika.
Klinika za neurologiju Vojnomedicinske akademije ovih dana ima pune ruke posla oko zbrinjavanja pacijenata koji su doživeli moždani udar, ali i lečenja onih ljudi koji su potražili pomoć lekara zbog neuroloških smetnji nastalih usled ekstremno visokih temperatura. Upravo ove smetnje ili prolazni moždani udari mogu da budu uvod u šlog, gde osoba iznenada može i da izgubi život.
Ne prete, međutim, ovih tropskih dana samo moždani udari. Lekari beleže povećanje broja intervencija kod ljudi koji imaju dijagnozu psihijatrijskog oboljenja.
U prethodna dva meseca, pojašnjava docent dr Ivana Stašević Karličić, upravnica Službe urgentne psihijatrije Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ta ustanova radi pojačanim tempom zbog povećanja broja intervencija za čak 50 odsto u odnosu na zimske mesece. To se naročito odnosi na broj hospitalizovanih i ambulantno zbrinutih pacijenata u Službi urgentne psihijatrije.
Najveći broj bolesnika ima takozvanu psihozu šizofrenog kruga. Reč je o ljudima opsednutim idejama koje nisu utemeljene u realnosti – često su uvereni da ih neko prati, ugrožava ili da imaju "naročiti značaj" u naučnim i umetničkim krugovima, muče ih halucinacije, ekstremno su napeti i uplašeni, ne spavaju, izoluju se, povlače u sebe…
Visoka spoljna temperatura zbog specifičnog uticaja na ceo organizam, a naročito kao uzrok dehidratacije, pogoršava psihičke tegobe pacijenata koji već imaju neke mentalne smetnje. Veliki broj ljudi predisponiranih za ovu vrstu poremećaja upravo u ovo doba godine doživi prvu epizodu bolesti koja je često eruptivna i dramatična. Čak i oni koji inače nemaju psihičke probleme mogu postati razdražljivi, nezainteresovani, demotivisani, a dešava se i da slabo spavaju i bude se umorni, bez dovoljno energije za suočavanje s izazovima koje nameće novi dan.
"U ovom periodu godine najveći porast broja intervencija beleži se u kategoriji poremećaja raspoloženja, pretežno bipolarnog afektivnog poremećaja. U aktuelnim vremenskim uslovima neretko se događa da ti njihovi poremećaji eskaliraju na javnom mestu u vidu čudnog ili nasilničkog ponašanja. Hospitalizuju se pacijenti s teškim i dramatičnim kliničkim slikama, i to često prinudno, zbog ugrožavanja svog ili tuđeg života i zdravlja, jer u tom času nisu dovoljno prisebni da bi dali pristanak za lečenje. Lakše forme bolesti leče se ambulantno. Takvim bolesnicima propisuje se terapija koju uzimaju kod kuće i oni dolaze na kontrolne preglede u ritmu za koji lekar proceni da će omogućiti kvalitetno praćenje efekata terapije i obezbediti podršku pacijentu i njegovoj porodici", pojašnjava dr Stašević Karličić.
Dodaje da je Klinika "Dr Laza Lazarević" jedina ustanova u Beogradu koja se bavi hitnim stanjima u psihijatriji 24 časa, 365 dana u godini.
Psihijatrijsku pomoć otprilike u istom procentu traže i muškarci i žene. Ukoliko pacijent s mentalnim smetnjama nema podršku porodice i bliske okoline to znatno umanjuje šansu da se njegov poremećaj otkrije i leči. Nelečena bolest vremenom napreduje, što dovodi do potpunog urušavanja kvaliteta života ovih ljudi, a u nekim slučajevima i do dramatične eskalacije porodičnog nasilja, kršenja zakona…
"Čini se da u poslednje vreme muškarci ruše tabue, poput onog da tražiti pomoć znači biti slab. Generalno gledano, porast broja pacijenata jeste i rezultat borbe stručnjaka, medija i nadležnog ministarstva za destigmatizaciju psihijatrije. Nije strašno tražiti pomoć, jer to osobu s mentalnim smetnjama neće učiniti manje vrednom, naprotiv. Postoji i strah od gubitka posla i drugih prava, što nije opravdano, jer lekarska tajna i Ustav štite ovu osetljivu društvenu grupu. To je posebno značajno zbog činjenice da je najveći broj pacijenata u dobu od 35. do 54. godine", naglašava dr Stašević Karličić.
.jpg)
