Izvor: Glas javnosti, 29.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Užari neće u staro gvožđe
KIKINDA - Sarači, užari, grnčari ili pletači korpi samo su neki od zanata u kikindskoj opštini koji su se preselili u istoriju. Da takva sudbina ne bi zadesila preostale kovače, kožare, časovničare ili obućare, Nacionalna služba za zapošljavanje je u saradnji sa opštim Udruženjem preduzetnika iz Kikinde pokrenula obuku za stare ili zanate za kojima postoji potreba. Prvi krug obuke završen je tokom maja, kada se u Kikindi i Čoki kod sedam zanatlija obučilo 13 radnika, od kojih je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << njih osmoro ostalo da radi kod svojih majstora. Predsednik Udruženja preduzetnika Dragoljub Repac kaže da će krajem oktobra započeti nova obuku za nezaposlene koji žele da postanu zanatlije.
- Procene su da će između 15 i 20 nezaposlenih učestovati na jednomesečnoj obuci. Posle savladanog praktičnog i teorijskog dela i dobijenog sertifikata postaće bombondžije, sapundžije, užari, ikonopisci, kovači... Kandidati koji žele da se obuče za stare zanate nisu limitirani u pogledu starosne dobi, a majstori kod kojih završe jednomesečni praktični deo obuke nisu obavezni da ih prime u radni odnos - navodi Repac.
OBUČILO SE OKO 90 NEZAPOSLENIH
- Obuku za stare zanate inicirala je Nacionalna služba za zapošljavanje, a proletos je sprovedena u njenim filijalama u Novom Sadu, Subotici, Somboru i Kikindi. Tom prilikom obuku je završilo oko 90 osoba. Zainteresovanost nezaposlenih, ali i zanatlija za ovaj projekat, podstakla je Nacionalnu službu za zapošljavanje da se opredeli za drugi krug konkursa. U ovom trenutku sedmoro kikindskih zanatlija pokazalo je interesovanje da se uključi u obuku nezaposlenih, a mi procenjujemo da će se još nekoliko njih pridružiti. Kao i prošlog puta, među prvima se prijavio mladi kikindski kovač Atila Fišteš - kaže Repac.
Nezaposleni na ovaj način mogu da dođu do radnog mesta, dok se istovremeno zanatlijama pruža prilika da obuče radnike za svoje potrebe. Repac kaže da zanatlije po kandidatu kao naknadu za obuku od Nacionalne službe za zapošljavanje dobijaju između 20.000 i 25.000 dinara. Prema njegovim saznanjima, u kikindskoj opštini postoji samo dvadesetak starih zanatlija. Uglavnom su to majstori pred penzijom od kojih neki nemaju naslednike. To nije slučaj sa poznatim kikindskim časovničarom Ištvanom Piokerom čiji stariji sin Željko već ima svoju radnju. Kao jedan od kandidata iz prvog kruga obuke za stare zanate mlađi sin Igor šegrtovao je kod oca.
- Igor je još kao osnovac dolazio kod mene u radnju, a zahvaljujući ovom projektu, završio je obuku. Poput većine zanatlija i ja pozdravljam inicijativu Nacionalne službe za zapošljavanje i Udruženja preduzetnika. Najbolje je kada se, kao što je to u našem slučaju, zanat prenosi sa koleno na koleno. U moje vreme učenik je najpre bio kalfa koji je tek posle trogodišnjeg službovanja kod majstora mogao da se osamostali. Imam utisak da mladi više nisu zainteresovani za zanate - priznaje Pioker.
On smatra da pod naletom modernih tehnologija stari zanati polako, ali sigurno izumiru i da su zbog toga mnoge zanatlije morale da zauvek stave katanac u bravu.
