Izvor: Politika, 06.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uz vino se živi duže
Resveratrol, supstanca iz grožđa, kod miševa napravila čudo: jeli su visoko kalorijsku hranu i živeli dugo
Prirodna supstanca koja potiče iz crvenog vina, odnosno koju sadrže koštice i koža grožđa, poznata pod imenom resveratrol umanjuje loše efekte dijeta sa visokim unosom kalorija i znatno produžava život. Ovo su u poslednjem broju uglednog naučnog časopisa "Nejčr"("Nature") poručili naučnici sa medicinskih univerziteta Medicinske škole Harvard i Nacionalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << instituta za starenje, a preneli mnogi mediji, kao potencijalno veliku stvar i ostvarenje vekovnog sna: jedeš koliko želiš i šta želiš, a bićeš pošteđen srčanih oboljenja, masne i uvećane jetre. Uz sve to najveći dobitak je produžetak životnog veka.
Istina, naučnici su objasnili da je reč o istraživanju koje je do sada urađeno samo na miševima, kao i da se došlo do odličnog rezultata kod "pacijenata" na četiri nožice i sa repićima kojima su davane veoma visoke dnevne doze ovih tableta. Naravno, sledi i poruka da ljudi ipak moraju biti još malo strpljivi da bi se videlo da li će se ovakav efekat postići i kod primene visokih doza "vina u tabletama" na čoveku, a ne samo na malom, laboratorijskom mišu.
Znači, ništa dve-tri čašice vina! To ne pogađa metu! Miševi su dnevno dobijali 24 miligrama ove čudesne supstance po kilogramu težine, a u litru vina nje ima jedva 1,5 do tri miligrama. Čoveku prosečne težine, da bi se postigao efekat kao kod miševa, bilo bi potrebno od 1.500 do 3.000 boca vina dnevno. Kako to, naravno, nije moguće, pažnja je usmerena na tablete, a jedan od istraživača počeo je eksperiment na sebi, članovima svoje porodice i saradnicima u laboratoriji sa mnogo manjim petmiligramskim dozama. Proizvođači novog saplementa, dodatka ishrani, poput već postojećeg ogromnog arsenala vitaminskih i mineralnih proizvoda, niču širom Amerike, jer probuđena je nova nada da se kilogrami mogu pobediti bez truda i odricanja.
Amerikanci, takođe, ne kriju zadovoljstvo i što misle da su na tragu otkrivanja tajne francuskog paradoksa – činjenice da Francuzi mnogo manje obolevaju od bolesti srca od svih drugih naroda, a to je uvek dovođeno u vezu sa njihovom nacionalnom ljubavlju i uživanju u vinu. Zagovornici ove studije poručili su da dok se ne završe istraživanja, čašica-dve kvalitetnog crnog vina ne mogu da škode.
– Odavno je poznato da crna vina, ali i neka bela vina, sadrže čak petnaestak supstanci, takozvanih antioksidanata, koje povoljno deluju na kardiovaskularni sistem i cirkulaciju. Većina supstanci nalazi se u koži i košticama grožđica, ali zanimljivo je da supstance opstaju samo u vinu, ali ne i u soku. Istina je da čine dobro zdravlju, ali tek kao jedan od niza kamenčića u složenom mozaiku borbe protiv degenerativnih bolesti i pojava koje prate starenje. Za dugovečnost, tajna je ipak, u genu za dugovečnost, a hiperkalorijski unos hrane i gojaznost ne može da se reši nikada samo jednom supstancom, pa sumnjam da će to biti i sa najnovijom pričom – komentariše novu studiju profesor dr Jagoda Jorga, stručnjak za probleme ishrane sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Jorga otkriva da toliko citiran i navođen kao idealan model mediteranske ishrane, francuski paradoks ipak ne može da se "zasadi" na svakom tlu i podneblju.
– Nije tajna francuskog paradoksa samo u dve čaše vina na dan. To je deo rituala, mediteranskog načina života i poseban odnos prema hrani, prema stolu... Mnogo je bitniji način na koji "kopiramo" stres. Na primer pokazano je da se u Japanu uopšte ne pije vino, a da oni imaju ubedljivo najmanji broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti. Naravno, svako ko može da se zaustavi na jednoj čaši vina na dan i da sebe kontroliše, može da računa na pozitivna dejstva – dodaje doktorka Jorga.
Profesor dr Tomislav Kažić, klinički farmakolog, smatra da je ipak još rano govoriti o dugovečnosti. Ljudski vek produžavaju vakcine, higijena i kultura jedne nacije, podseća on.
– Prvo, francuski paradoks je lažan mit: Francuzi ne žive dvadeset godina duže od Nemaca ili Engleza, a za vino se zna da sadrži alkohol koji šteti organizmu. Blago onima koji mogu da se kontrolišu i da piju zdravlja radi. Ako pogledate, zemlje u kojim se prosečno živi 80 godina bogate su zemlje, koje mnogo ulažu u zdravlje i prevenciju.
U siromašnim zemljama, samo bogati žive dugo. Nekada se govorilo da u Kini članovi Centralnog komiteta, svi od reda, žive 90 godina, a kineski radnici – 40. Tako vam je i u Americi. Svaki kongresmen doživi 80 i više godina, jer svakih šest meseci ide na kompletne preglede, a nikada nisu objavili statistiku o smrtnosti hispanoamerikanaca ili afroamerikanaca – podseća naš sagovornik.
Profesor Kažić podseća da ovo istraživanje može da se smatra značajnim u smislu nagoveštaja razvoja nekog novog leka koji bi uticao na određene sisteme, pa onda i bolesti. Međutim, kaže, dug je put od miševa do primene leka na ljudima. Miševi, podseća dr Kažić, imaju sto puta brži metabolizam nego čovek. Srce im bije sa 400 otkucaja u minuti, kod čoveka je to 70. Osim toga, primećuje, jedan lek se ne daje u maloj ili velikoj dozi, već u dovoljnoj dozi – efikasnoj i delotvornoj.
Ipak, niko ne može da negira interesovanje koje je ova studija izazvala u široj i medicinskoj javnosti. Naš sagovornik kaže da u oblasti lekova već dugo nema napretka, znači lekova koji će se izboriti sa smrtonosnim i najtežim bolestima današnjice i onda se ovakvim studijama daje na značaju.
Olivera Popović
[objavljeno: 06.11.2006.]
