Izvor: Danas, 08.Jul.2015, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvrede i pretnje etnički motivisane
Beograd - Najučestaliji oblici etničkih konflikata u Srbiji su vređanje, pretnje i nemogućnost ostvarivanja prava u institucijama, pokazalo je juče predstavljeno istraživanje Viktimološkog društva Srbije - "Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava".
Ovo istraživanje je obavljeno u tri multietničke zajednice na pograničnim delovima Srbije - u Baču i Bačkoj Palanci, Medveđi i Prijepolju, a obuhvatilo je 1.440 ispitanika različite nacionalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pripadnosti i društvenih struktura.
Rezultati su pokazali da je 26,9 procenata ispitanika doživelo neki oblik ovih neprijatnosti od 1990. godine do danas. Istovremeno, naveli su čak 1.367 incidenata, a ispitanici iz Medveđe češće su bili žrtve ovakvih incidenata.
Viktimološko društvo Srbije je 2005. godine iniciralo razvoj Asocijacije "Zajednička akcija za istinu i pomirenje - ZAIP" u okviru koje je razvijen pristup bavljenju konfliktima - "Treći put", takozvani nekonfliktan i inkluzivan način komunikacije o konfliktima.
Vesna Nikolić Ristanović, direktorka Viktimološkog društva Srbije, istakla je da je cilj ovog pristupa ponovno uspostavljanje poverenja i pomirenja između različitih društvenih grupa u Srbiji i regionu.
- Misija "Zajedničke akcije za istinu i pomirenje" je razvijanje modela bavljenja prošlošću na način koji vodi uspostavljanju prekinutih i narušenih odnosa poverenja u sukobljenim stranama. Specifičnost ovog pristupa je sveobuhvatnost u bavljenju konfliktima, žrtvama i izvršiocima koji neposredno proizilazi iz broja, složenosti i vremenske i prostorne isprepletenosti različitih konflikata i društvenih podela - rekla je Vesna Nikolić Ristanović i najavila da će se Viktimološko društvo pridružiti akciji "7.000" kako bi "odalo poštu i izrazilo solidarnost sa žrtvama u Srebrenici".
Nikola Petrović, istraživač u ovom projektu, rekao je da postoje različiti nivoi konflikata u sve tri zajednice - između građana, građana i države, ali i između građana i predstavnika države.
- Percepcija sigurnosti kod ispitanika ide mnogo dalje od fizičke bezbednosti i odnosi se i na socijalnu, pravnu i političku sigurnost. Neefikasnost države u rešavanju problema i ekonomske faktore su istakli kao najveće razloge ličnog osećanja nesigurnosti, dok se pokazalo da oni sa iskustvom stradanja ne podržavaju teške kazne za one koji ugrožavaju sigurnost, pa se čini da ispitanici daju veći značaj restorativnim i socijalnim, nego retributivnim merama za podizanje sigurnosti građana - istakao je Petrović.
Predsednica Upravnog odbora Viktimološkog društva Srbije Sanja Ćopić istakla je da ciljevi ovakvog projekta dolaze nakon istraživanja i obuhvataju seminare sa učesnicima i izradu Priručnika o najboljim praksama primene pristupa u interkulturalnom društvu.
Priručnik
Ljiljana Žižić, iz Društva za toleranciju iz Bačke Palanke koje je učestvovalo u izradi ovog projekta, istakla je značaj saradnje dve etničke grupe, Srba i Hrvata koji rade u tamošnjem lokalnom resorativnom timu, koji radi na podizanju dijaloga
.jpg)
