Izvor: Danas, 05.Avg.2014, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvrede i prenemaganje
Srpski parlament je tokom svoje istorije vrlo često bio mesto sa kojeg su upućivanje najgnusnije i najsramnije uvrede na račun drugih naroda, država, nacionalnih, verskih, seksualnih i ostalih manjina. Mahalo se u Skupštini Srbije pištoljima, pozivalo na ratne zločine, pravdali su se lopovluci, branili se kriminalci, a neretko su baš takvi imali svoje mesto u skupštinskoj klupi kao legitimni predstavnici građana. Kada se još uzme u obzir činjenica da su i danas u tim klupama manje-više >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << isti ljudi, iz istih partija, koji već više od dve decenije određuju sudbinu građana, ne bi čudili ni ispadi mnogo veći od onog koji je ove nedelje demonstrirao naprednjak Zoran Babić, šef poslaničkog kluba SNS u parlamentu.
Naime, poslanici Demokratske stranke napustili su sednicu parlamenta na kojoj se raspravljalo o izboru novog ministra finansija zbog uvreda izrečenih na njihov račun. Žučna višečasovna rasprava kulminirala je kada je Babić, reagujući na izlaganje Borislava Stefanovića, šefa poslaničke grupe DS, rekao da među poslanicima SNS ima i „doktora medicine, koji bi mogli da pomognu Stefanoviću“. „Siguran sam da će se Dragana Barišić sa zadovoljstvom time pozabaviti, zamoliću je da to bude bez naknade, da to bude iz dobrih kolegijalnih odnosa, a s obzirom na njenu specijalizaciju iz neuropsihijatrije“, rekao je Babić.
Skandalozna je izjava Zorana Babića. Ona predstavlja nastavak u tom nesrećnom nizu skandaloznih izjava upućenih iz parlamenta tokom niza godina unazad. Problem je, međutim, što ne možemo da pronađemo primer da su poslanici DS, ili bilo koje druge stranke napustili sednicu zbog vređanja onih koji ne mogu da se brane, koji su ružnim kvalifikacijama od strane poslanika postali žrtve i mete za linč u osetljivom i netolerantnom društvu kakvo je ovo naše.
Takođe, ovakvo, malo je reći prostačko ponašanje šefa poslaničke grupe naprednjaka u Skupštini Srbije, verovatno ne bi bilo toliko dramatično shvaćeno da opozicija u parlamentu ima jake argumente, smisao i strategiju delovanja koja je jasno usmerena na odbranu javnog interesa. Čini se da bi odluke o napuštanju sednice bile u sasvim drugom planu u odnosu na očekivanja i rezultate poslaničkog rada i zalaganja. Ovako, umesto da se javni prostor koristi za isticanje u prvi plan suštinskih i konkretnih problema koje vladajuća većina uzrokuje svojim potezima, građani svedoče prenemaganjima.
.jpg)
