Izvor: Blic, 18.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvoz i dugovi
Uvoz i dugovi
Budući da se dosta govori, mada se baš i ne raspravlja, o visokom spoljnotrgovinskom deficitu i o održivosti zaduživanja u inostranstvu, uzeo sam da vidim šta, prošlogodišnji deficit na tekućem računu znači za spoljni dug. Dakle, uzmimo da je prošle godine deficit na tekućem računu bio 15 (ili 13) posto bruto domaćeg proizvoda i da je nominalni BDP porastao oko 8 posto, tada bi se spoljni dug stabilizovaao na 187,5 (ili 162,5) posto od BDPa. Znači, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako sada stoji stvar sa razmenom sa svetom, zemlja se prećutno zadužuje na nivou koji je jedan i po ili gotovo dva puta veći od BDPa.
Ako se uzme prosek za period od 2001. do 2004, tada je situacija znatno bolja, jer se dug stabilizuje na nivou od 116 posto od BDPa. Doduše, tu valja uzeti u obzir veoma brz rast nominalnog BDPa zbog realne apresijacije dinara, to jest dinar je bio fiksiran za evro dok je inflacija bila prilična, pa je BDP u evru rastao veoma brzo. Ovo se ne može očekivati u budućnosti.
Šta ova aritmetika znači? To da fundamentalne karakteristike srpske privrede (struktura proizvodnje i privredna politika) vode veoma visokom nivou spoljne zaduženosti. Već preko 80 posto od BDPa, i to za relativno razvijene zemlje, dug se smatra preteranim. Dug koji sadašnja kretanja podrzumevaju je jednostavno nezamisliv. Naravno, sav deficit na tekućem računu ne mora da se finansira zaduživanjem, jer može nešto da se pokrije darovima i nepovratnim transferima. Veće strane investicije možda povećavaju nivo zaduženosti koji su strani poverioci spremni da prihvate (uz put, neto zaduženost SAD je 25 odsto od njenog BDPa i svi su veoma zabrinuti je li to održivo). Ali, sve to neće biti dovoljno ako se ne promene iz korena i privreda i privredna politika.
