Izvor: RTS, 26.Okt.2015, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvođenje reda u migracioni proces
Izvršni direktor nevladine "Grupe 484" Vladimir Petronijević rekao je za RTS da će Evropska komisija insistirati više na registraciji izbeglica, odnosno potrebi da se uvede red u migracioni proces. Petronijević se nada da Nemačka i Austrija neće zatvoriti granice jer čitav migracijski tok zavisi od spremnosti koju Nemačka u ovom trenutku pokazuje da prihvati izbeglice.
Prema planu iz Brisela, UNHCR >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << će otvoriti prihvatne centre za 50.000 ljudi duž balkanske rute, ali nije navedeno precizno u kojim državama.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, izvršni direktor nevladine "Grupe 484" Vladimir Petronijević rekao je da plan treba pažljivo čitati, jer se pojavio rano jutros, uzimajući u obzir formulacije koje koristi i činjenicu da neke od tih tačaka zahtevaju dodatno pojašnjenje.
"Verujem da će se u narednim danima govoriti šta to znači, kakav će biti karakter tih prihvatnih centara. Koliko sam razumeo, iz tog plana govori se, u kontekstu trenutne situacije, zimskim uslovima potrebe humanitarnog angažovanja, ali svakako da izgradnja takvih kapaciteta podrazumeva istovremeno konstantan boravak ljudi koji se u toj situaciji nalaze", rekao je Petronijević.
Govoreći o kvotama, Petronijević kaže da je razgovor o kvotama problematičan ne samo kada je u pitanju Zapadni Balkan nego i kada su u pitanju zemlje EU i to izaziva velike političke tenzije u odnosima između samih država.
"Ono što je sa kvotama najviše problematično je činjenica što je to vrsta dogovora koji se odnosi na jedan egzaktan broj a pri tom uzroci same krize nisu otklonjeni i imate konstantan broj ljudi koji dolazi na teritorije zemalja Evrope", kaže Petronijević.
Prema njegovim rečima, kriterijumi treba da budu jasno uspostavljeni, to nije samo broj stanovnika, već i ekonomska snaga zemlje, BDP koje zemlje imaju i različiti drugi kriterijumi, poput političkih.
Fronteks će nadgledati registraciju na granici Srbije i Hrvatske. Govoreći o tome šta to znači, Petronijević kaže da će Evropska komisija insistirati više na registraciji, odnosno potrebi da se uvede red u migrantski proces.
Kao i na drugim granicama, ta registracija je neophodno da bude učinjena i obaveze su država pogotovu zemalja EU shodno svojim unutrašnjim aktima da ih registruju.
"Svakako da je ta obaveza važna i za Hrvatsku, koja je zemlja na spoljnim granicma EU i po dosadašnjim standardima primarni element za zasnivanje nadležnosti za odlučivanje o zahtevima je mesto prve registracije", rekao je Petronijević.
Hrvatska do sada nije registrovala izbeglice.
Osvrćući se na to da li je krajnji cilj da se spreči veliki priliv u Austriju i Nemačku, Petronijević kaže da bi ovaj plan svakako trebalo čitati u kontekstu plana koji EU ima zaključen negde dogovoren sa Turskom, gde bi u Turskoj jedan deo ovih ljudi trebalo da ostane u prihvatnim centrima koji će biti otvoreni i tu se najavljuju preseljenja kasnije.
"I sve ono što se želi jeste da se uspori jedan takav tok i da zemlje u lancu na samoj ruti preuzmu deo odgovornosti", kaže Petronijević.
U masovnim migracijskim tokovima, readmisijski sporazumi između zemalja ne mogu biti uvek najbolje moguće rešenje.
Kaže da zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbija, nemaju potpisane sporazume o readmisiji sa zemljama porekla, kao što su Avganistan ili Pakistan, što je za Srbiju veliki izazov jer se sa EU o tome mora razgovarati.
Efektivne mere vraćanja, kada je reč o Srbiji, za ljude koji nemaju mogućnost međunarodne zaštite su veoma ograničeni i zemlje Zapadnog Balkana ne mogu tu ostati same. Mora se otvoriti razgovor sa EU, objasnio je Petronijević.
Petronijević kaže da je sasvim izvesno da će Srbija i regiona ima problem sa tom vrstom tretmana i vraćanja ljudi u zemlje porekla. EU ima takve sporazume i sam ovaj iz Brisela govori o tome da će zaključivati nove.
Petronijević se nada da Nemačka i Austrija neće zatvoriti granice jer čitav migracijski tok zavisi od spremnosti koju Nemačka u ovom trenutku pokazuje da prihvati izbeglice.
"Domino efekat bi doveo do toga da zemlje koje ne zatvaraju granicu budu ugrožene kada je reč o velikom broju ljudi koji se ne može kontrolisati, ali da treba uzeti u obzir da ljudi koji se kreću ovakvom rutom znaju da Srbija nije njihova zemlja destinacije i može dovesti do toga da promene kretanje", zaključio je Petronijević.
