Izvor: Blic, 30.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uštede u zdravstvu na račun pacijenata
Uštede u zdravstvu na račun pacijenata
BEOGRAD - Sve je više lekova koje osiguranici plaćaju iz svog džepa. Razlog - lek nije na pozitivnoj listi, a ukoliko jeste, nema ga u državnim apotekama. Uštede u potrošnji lekova, prema izjavi dr Mijata Savića, direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZZO), na mesečnom nivou iznose oko 10 miliona evra, na godišnjem - 120 miliona evra! Očekivanja da će se tim novcem, osim pokrića dugova, investirati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i u proširenje liste lekova, kako bi svima bila dostupna savremena terapija, zasad, nisu ispunjena.
Nameće se zaključak da Fond jeste uštedeo, ali na teret pacijenata.
Tako, na primer, preparat 'ginipral', za održavanje trudnoće, nije na listi. Kutija tog leka košta 185 dinara, a trudnica mesečno mora iz svog džepa da izdvoji oko 1.000 dinara za tu terapiju. Ali, na pozitivnoj listi lekova je paralela, bolji lek, 'partusistem', međutim, njega nema u državnim ali ima u privatnim apotekama, a cena mu prelazi 1.000 dinara.
Drugi primer - deci se za akutne infekcije prepisuje sirup 'pentreksil', koji nije na pozitivnoj listi. Od češće prepisivanih antibiotika, na listi je 'ertitromicin', ali se teško nalazi u državnim apotekama.- Svetska zdravstvena organizacija predložila je da osnovna lista lekova sadrži 160 preparata, u raznim oblicima, što je ukupno oko 700 lekova i oni pokrivaju kompletnu dijagnostiku. Ta lista je trebalo da standardizuje humanitarnu pomoć i olakša zemljama u tranziciji da sastave svoju nacionalnu listu lekova - kaže za 'Blic' mr Branimir Dojčinović, direktor 'Beofarmacije'.
Sadašnja pozitivna lista lekova, dodaje on, ima svojih manjkavosti i ukazuje da su 'oralni dijabetičari i kardiološki bolesnici loše terapijski pokriveni'.
- Na pozitivnoj listi samo su dva oralna antidijabetika, što je nedovoljno. Na listi su i samo dva AC-inhibitora, za srčane bolesnike (izostavljeni su 'katopil', 'tritace' i drugi efikasni lekovi), a veći broj tih preparata obezbedio bi lekarima šire terapijske mogućnosti, jer je reč o najbrojnijoj grupi osiguranika, na čije lečenje odlazi znatan deo sredstava Fonda - ukazuje ovaj stručnjak.
Da li će RZZZO razmotriti mogućnost da, kao u Sloveniji i Hrvatskoj, participira sa određenom sumom, a ukoliko se pacijent odluči za kvalitetniju terapiju, da doplati iz svog džepa? U Fondu za zdravstveno osiguranje nismo mogli da dobijemo odgovor jer je direktor Mijat Savić 'bio na putu'. Z.D.Marković
