Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni sud možda u septembru
Prva sednica Skupštine Srbije trebalo bi da bude održana u utorak, 28. avgusta, ali još nije izvesno da li će izbor sudija Ustavnog suda biti na dnevnom redu
Skupština Srbije trebalo bi na jednoj od narednih sednica da izabere sudije Ustavnog suda i time okonča desetomesečnu blokadu u radu ovog tela.
Prema najavama predsednika parlamenta Olivera Dulića, prva sednica posle letnje pauze trebalo bi da bude održana u utorak, 28. avgusta, ali još nije izvesno da li će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbor sudija Ustavnog suda biti na dnevnom redu. Predsednik Srbije Boris Tadić ispunio je zakonsku obavezu i dostavio najvišem zakonodavnom telu spisak sudija koje predlaže, a Dulić je ranije rekao da bi lista sudija, jer je predlaže skupština, trebalo da bude sastavljena u dogovoru sa opozicijom.
Ustavni sud Srbije je toliko dugo u blokadi, da su mnogi zaboravili da taj sud više od deset meseci niti radi, niti ima predsednika. Tako je nakon teksta "Promena granica samo voljom naroda", u kojem je svoje pravno tumačenje o ovoj temi dao Slobodan Vučetić, doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije, a jedan od naših čitalaca zamerio je što "Politika " intervjuiše bivšeg predsednika USS, kao da sadašnji ne postoji" pitajući se da li je baš bivši predsednik merodavan ili postoje neki drugi razlozi.
Objašnjenje je, međutim, vrlo jednostavno. Nikakvih posebnih razloga nema što je sagovornik bio donedavni a ne sadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije, jer sadašnji zapravo i ne postoji, to jest – još nije izabran. Naš čitalac verovatno je prevideo činjenicu da od oktobra prošle godine (kada je S. Vučetić otišao u penziju) u tom sudu nema prvog među jednakima. Od tada, dakle već više od deset meseci, USS zapravo i ne funkcioniše.
Ni prema ranijem Ustavu (po kome su birani i predsednik i sudije koje su još na tim mestima u USS) a takođe ni jednim zakonom, nije bila predviđena funkcija zamenika predsednika niti vršioca dužnosti u slučaju da predsedniku USS prestane funkcija. U takvim okolnostima, dakle da bez izabranog predsednika Ustavnog suda, nije bilo moguće sazivati ni održavati sednice, što je za posledicu imalo blokadu ove institucije koja traje i dalje. Predmeti se gomilaju, sud ne donosi odluke a brojni, u međuvremenu doneti, propisi čekaju procenu pravne valjanosti što je glavni posao ovog suda.
Naravno to se nije desilo iznebuha. Ustavni sud je blagovremeno, u julu a zatim i septembru prošle godine, obavestio predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine o potrebi da se što pre izabere novi prvi čovek USS i spreči gotovo izvesna blokada rada. Po ranije važećem Ustavu kandidate za predsednika predlagao je predsednik Republike a birao ga parlament. Kako predloga za popunu nije bilo, predsednik Republike Boris Tadić objasnio je da je teško pronaći kandidate za upražnjena i sudijska i mesto predsednika USS, jer su se ličnosti koje bi mogle da obavljaju ove dužnosti ustezale da prihvate kandidaturu računajući da će sud veoma kratko funkcionisati u tadašnjem sastavu jer se za mesec-dva očekivalo donošenje novog Ustava.
Novim Ustavom propisana su i nova pravila za popunu ovog suda. Umesto dosadašnjih 9, USS po novom ima 15 sudija. Pet sudija bira Narodna skupština sa liste od 10 kandidata koje predloži predsednik Republike. Pet sudija imenuje predsednik Republike sa liste koju mu predloži parlament a jednu trećinu, odnosno pet sudija imenuje se sa zajedničke liste koju predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Prema radnoj verziji zakona o USS, predsednika te institucije birale bi same sudije iz svog sastava tajnim glasanjem. Novom regulativom predviđa se da predsednik USS ubuduće ima izabranog zamenika koji bi takođe bio jedan od petnaest članova USS.
M. Petrić
[objavljeno: 21.08.2007.]
