Izvor: Blic, 18.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro se uvode nove vrste sudova
Uskoro se uvode nove vrste sudova
BEOGRAD - Prethodni režim je, kao i sve druge institucije u državi degradirao i sistemski uništava pravosuđe. Učinio ga je zavisnim i poslušnim zbog uvredljivo niskih plata, pa je veliki broj kvalitetnih sudija napustio pravosuđe. Neretko na njihova mesta birani su, po partijskim kvotama, lojalni, a ne kompetentni. Građani su izgubili poverenje i poštovanje prema pravosuđu, a sudije samopoštovanje. Rehabilitacija pravosuđa će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti dug i mukotrpan posao - kaže za 'Blic' Leposava Karamarković, predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Opšte je uverenje da su reforme u pravosuđu neophodne. Na koji način ih sprovesti?
- U tome se svi slažu. Razmimoilaženja postoje samo oko načina i obima reformi. Ide se od zalaganja za generalnu kadrovsku obnovu kroz opšti reizbor sudija do insistiranja da se samo one sudije koje su se teže ogrešile o profesiju izlože postupku pojedinačnog razrešenja. Cilj reforme je da se afirmiše nezavisnost sudstva i obezbedi vladavina prava kroz kvalitetno i efikasno suđenje. Radna grupa Ministarstva pravde je napravila radni tekst nacrta zakona o sudovima, koji će ovih dana izaći na javnu diskusiju. Šta se predviđa tim zakonom?
- Predviđa se ustrojstvo nove mreže sudova, nove vrste sudova i nove nadležnosti. Opštinski i okružni sudovi biće isključivo prvostepeni, apelacioni sudovi biće drugostepeni, a Vrhovni sud ostaje najviši sud u Republici, kao kasacioni sud i reprezent celokupne sudske vlasti. Ovo bi bile opšte nadležnosti, pored njih, postojali bi specijalizovani sudovi: privredni sudovi i upravni sud. Predviđa se potpuna promena postupka izbora i razrešenja sudija. Ustanovljen bi bio sudski savet, u kome bi većinu činile sudije. Ovo telo bi biralo sudije i odlučivalo o njihovom razrešenju. Na taj način izbor sudija bi najzad bio prilagođen sistemu podele vlasti. Međutim, da bi se ova nova mreža sudova ustrojila, sve sudije ne bi mogle da ostanu u sudovima u koje su birane. Otvara se pitanje njihovog razmeštanja u sudove sa drugom nadležnošću. To razmeštanje ne sme da povredi princip stalnosti sudija koji je ustavni princip i koji je standard Sveta Evrope. Zato će prelazne odredbe biti i najintresantnije za javnu raspravu. Ponuđeno je osnovno rešenje o razmeštanju sudija u novoosnovane sudove i alternativa o ponovnom izboru svih sudija. Predložena alternativa ne može da se protumači kao revanšizam i odmazda. Apsolutno nije reč o tome. To je samo pokušaj da se uspostavi nova mreža, kojom bi se sudstvo učinilo efikasnim, ali, naravno, sve saglasno sa Ustavom i bez povrede stečenog prava. Da li i sada postoje pritisci izvršne vlasti na sudstvo?
- Što se Vrhovnog suda tiče, nije bilo nikakvih pritisaka. Pritisci na rad suda postoje i dolaze od štampe, televizije, kroz neodmerne izjave pojedinih ličnosti iz javnog života koji daju svoje sudove o postupku, o odgovornosti i pre samog suda. Najbolje bi bilo da sudove puste da rade svoj posao.
Kakva je trenutna situacija u pravosuđu?
- Predsednik Okružnog suda u Beogradu i ja pregledali smo rad svih opštinskih sudova u Beogradu. Situacija je prilično loša i to mora da se prizna. U sudovima postoji veliki broj predmeta u radu. U nekim sudovima čak i po 500 predmeta u parničnoj materiji po sudiji. U nekim sudovima je prosek rešenih predmeta samo 12 mesečno u parnici. Ročišta se odlažu bez razloga, postupak traje i preko deset godina. Danas se, znači, od pravde može doći teško i sporo. Mora da se poboljša rad sudova, da bude efikasniji i kvalitetniji.
Sigurno je da je ovo stanje posledica uslova pod kojim sudije i ostali zaposleni u pravosuđu rade. Plate su izuzetno niske, uslovi rada su loši. Veliko je neraspoloženje i nezadovoljstvo svih zaposlenih u pravosuđu, ne samo zbog lošeg materijalnog položaja, već i zato što su postojala očekivanja i obećanja da će plate uskoro biti povećane. Zakon o platama nije odgovorio tim opravdanim očekivanjima. Sudije i službenici sa ovako niskim platama ne mogu da pokriju ni osnovne potrebe. Ukoliko se nešto ne učini, suočićemo se sa novim talasom odlaska sudija u advokaturu, sa nemogućnošću da se kvalitetni ljudi privuku u pravosuđe, a na zahteve da se bolje, kvalitetnije i brže radi neće biti odgovora. Odgovor će biti rezignacija, apatija, nezadovoljstvo i naravno nerad. Takvo pravosuđe nikome ne odgovora, posebno ne odgovora vremenu koje pred pravosuđe stavlja ozbiljne i krupne zadatke, kao nikada dosada. Takvo pravosuđe, siromašno, kadrovski i materijalno nezadovoljno, ne može da obezbedi samostalno, nezavisno i kvalitetno vršenje sudske vlasti. To treba da bude briga ne samo pravosuđa nego i države. Tatjana AleksićDve vrste državne korupcije u sudnici
Kako iskoreniti korupciju u pravosuđu? - Jedan broj sudija koji su donosili naručene odluke, ili se to od njih očekivalo, dobijao je bez ikakvih merila i kriterijuma luksuzne stanove, rešavao stambene probleme svoje dece, dobijali su kredite bez stvarnih potreba. Sve to drugima nije bilo dostupno. To je svojevrsna korupcija koju je vršila država, što je očigledno iz činjenica da nije svejedno da li će jedan sudija da provede ceo radni vek samo sa svojom platom ili će za neke svoje ustupke da dobije stambeni kredit ili stan, a već ima rešeno stambeno pitanje. Druga vrsta državne korupcije je bilo napredovanje u viši sud, kao i izbor za sudiju bez uporišta u kvalitetu.
Svojevrstan vid državne korupcije je bilo i prepuštanje sudijama da rade ili ne rade, da rade koliko hoće, bez ikakve kontrole i kvaliteta i ažurnosti, što je i dovelo od stanja kakvo je danas. Je ne pamtim da je neko razrešen zato što nije dobro radio, ali znam da je jeste zato što je drugačije mislio.
O pravoj korupciji koja podrazumeva da se neposredno da novac ili neka druga korist sudiji imam samo posredna saznanja kroz nepotpisane podneske kojima se građani obraćaju Vrhovnom sudu i meni lično. Indicija za postojanje takve vrste korupcije ima, ali verovatno mnogo manje nego što se tome priča i u to veruje. Po mojoj oceni, korupcija u pravosuđu će se iskoreniti kada se obezbedi nezavisna sudska vlast, vladavina prava, kada se povrati ugled i dostojanstvo suda i obezbedi bolji materijalni položaj sudija. Mora se sarađivati sa Hagom Šta mislite o zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom?
- Mislim da treba usvojiti taj zakon. Sa Hagom se mora sarađivati. To je već preuzeta obaveza Jugoslavije. Ne bih detaljnije o tome, ali smatram da je dobro što je Predlogom zakona predviđeno da se Okružni i Vrhovni sud izjašnjavaju da li su se stekli uslovi za izručenje nekog lica Haškom tribunalu, a da Vlada konačno odlučuje da li će neko biti izručen. To je u duhu podele vlasti, a učešće sudova garantuje da to neće biti učinjeno ni brzo, ni ishitreno, ni bez osnova
