Izvor: Politika, 19.Jun.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro registar obolelih od Alchajmerove bolesti
Srbija nema tačan broj obolelih od ove bolesti, procenjuje se da ih je oko 200.000
Za samo nedelju dana, Nada Bašić i njen suprug su dva puta promenili ključ od kapije kuće njene majke, dugogodišnje udovice, jer ga je navodno neko ukrao. Stara gospođa je zaturala stvari po kući, zaboravljala događaje od samo dva ili tri dana ranije, žalila se kako noću svašta sanja… Supružnici Bašić mislili su da je to zato što živi sama, pa se plaši mraka. Kada im je komšinica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skrenula pažnju da je stara gospođa obukla dve različite cipele, samo što se nisu naljutili na nju. Kada se baka usred noći, zimi pojavila na ulici u pidžami, najzad su shvatili ozbiljnost situacije – stara majka obolela je od Alchajmerove bolesti.
– Iako sam medicinska sestra kasno sam primetila ili sebi priznala da imamo problem. Istina, bilo je to vreme kada se nije mnogo pričalo o Alchajmerovoj bolesti i kada su se svi ti simptomi podvodili pod staračko zaboravljanje. Majka je preminula pre šest godina – priča za „Politiku” Nada, koja je danas na čelu Društva građana „Alchajmer” koje deluje u Novom Sadu.
Kaže da ju je njeno iskustvo, ali i želja da pomogne drugima sa ovim problemom, motivisalo da osnuje udruženje „Alchajmer”. Iskustvo je bolno i teško, a bolest traje između osam i 12 godina, kaže naša sagovornica.
Zato udruženje koje broji oko 150 članova radi sa samim pacijentima, ali i sa članovima porodica. U prostorijama društva organizovan je dnevni boravak u trajanju od četiri sata dnevno. Ovde se pacijentima daju neka sitna zaduženja, animiraju se…
– Za negovatelje je tih četiri sata značajan predah, jer ljudi koji brinu o obolelima od Alchajmerove bolesti, angažovani su 24 časa. Deca obolelih u izuzetno malom broju prihvataju brigu o ovim pacijentima, tek oko 30 odsto njih. Bolesnika obično neguje bračni drug, koji je takođe već u nekim poznim godinama i sa svojim zdravstvenim problemima, zato je bilo važno da naše društvo nađe način da se i njima pomogne– kaže predsednica Društva „Alchajmer”
Novi Sada je prvi grad koji je formirao i dnevni boravak i prvi dom za smeštaj lica obolelih od demencije u Futogu sa 26 postelja, ali ovaj broj je zanemarljivo mali kada se zna da postajemo sve starija nacija i kad se uzme u obzir koliko naših sugrađana ima ovaj problem.
Upravo su utvrđivanje tačnog broja obolelih i prema ovom broju planiranje socijalnih, smeštajnih usluga, neki od ciljeva izrade registra koja je u toku. Profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i neurolog na Institutu za neurologiju Kliničkog centra Srbije, dr Elka Stefanova ne želi da licitira broj obolelih od Alchajmerove bolesti u Srbiji, jer kaže da bi bez registra to bila paušalna ocena.
– Mi nemamo tačan broj oboleli, jer bolest po svetskim procenama zahvata od pet do osam odsto stanovništva starijeg od 65 godina. Registar je za sada popunjen sa dve trećine podataka o pacijentima koji su prošli samo kroz Centar za poremećaje pamćenja i demencije na neurološkoj klinici u Beogradu, a u jednom trajnom procesu predviđeno je da se on dopunjava i obuhvati sve pacijente iz Srbije – kaže za „Politiku”, profesorka Elka Stefanova.
Predsednica Društva „Alchajmer”, međutim, procenjuje da u Srbiji ima oko 200.000 obolelih, od toga 50.000 u Vojvodini, a samo četiri procenata pacijenata uzima terapiju.
Alchajmerova bolest je kako objašnjava ova doktorka, neurološko oboljenje, koje prate prvo, problemi sa pamćenjem, a vremenom dolazi do propadanja svih saznajnih i intelektualnih funkcija. To je progresivna bolest, a četiri do pet godina može da prođe neopaženo. Profesorka dodaje da skoro polovina pacijenata u njenu ambulantu stiže u srednjem stadijumu, kada je prošlo tri do četiri godine od početka bolesti, kada je propušteno dragoceno vreme da se terapijom pomogne takvoj osobi i poboljša njen kvalitet života.
Problem postaje izraženiji kod ljudi starijih od 65 ili 70 godina, svakih pet godina broj se udvostručuje, a čak se kaže da posle 80 godine svaki drugi čovek ima Alchajmerovu bolest.
– Ne zna se direktan uzrok bolesti, ali starenje je glavni faktor rizika. Povreda mozga, povreda glave, depresija, smanjena funkcija štitaste žlezde, povišeni krvni pritisak ili šećerna bolest se po najnovijim istraživanjima pominju kao faktori rizika. Za sad ne postoji specifičan lek koji zaustavlja proces zaboravljanja kod Alchajmerove bolesti, ali terapijom može da se postigne izvesna stabilizacija stanja, ali sa odgovarajućim trajanjem – kaže dr Stefanova, dodajući da u prvom stadijumu bolesti, ovi pacijenti mogu da žive sami, ali im je kasnije potrebna celodnevna nega i pažnja.
Zato je izrada registra put da se dobiju podaci o broju obolelih, tipu demencije, potrebnoj terapiji, ali i način da se isplanira koliko je dnevnih boravaka i domova za stalni smeštaj ovih lica potreban Srbiji.
Olivera Popović
-----------------------------------------------------------
Šta nije „Alchajmer”
– Simptom Alchajmerove bolesti nije zaboravljanje starih događaja, kada ne možete da se setite imena glumaca dok gledate neki film ili imena ljudi koje ste ranije znali. To se svima nama dešava. Takođe, nema govora o bolesti kada se sami setite imena ili kada vam neko kaže prvo slovo, a vi se setite – umiruje nas dr Elka Stefanova.
objavljeno: 20.06.2012
