Izvor: Blic, 25.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro počinje lustracija
Uskoro počinje lustracija
BEOGRAD - Ceo set zakona o pravosuđu biće podvrgnut reviziji, a o izmenama i dopunama ovih pravnih akata, koji sadrže i odredbe o lustraciji, srpska vlada bi trebalo da se izjasni iduće nedelje, a parlament narednog meseca. Ovo je najavljeno na jučerašnjem okruglom stolu, organizovanom na temu 'Impelementacija novih zakona o pravosuđu i nužnost njihovih promena'.
Objašnjavajući zašto je neophodna intervencija čak i kod rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja još nisu počela da se primenjuju, republički ministar pravde Vladan Batić je priznao da je pomenuti zakonski korpus donet brzopleto, ishitreno, bez učešća sudija i tužilaca i na način neprimeren pravosuđu. Potrebu za prepravkom donetih normi predsednik Okružnog suda u Kragujevcu Miroljub Tomić nazvao je 'rezultatom političkog kompromisa', očigledno aludirajući na nagodbe i ucene koje su pratile usvajanje svih zakona o sudovima i tužilaštvu. Najznačajnija novina u regulativi koja se odnosi na sudove je uvođenje posebnog člana o lustraciji u kućama pravde. Prema postojećem predlogu, pod udar ove norme došao bi onaj ko je 'vršeći sudsku vlast ili obavljajući poslove po osnovu te vlasti učestvovao u predmetima prekrajanja izborne volje građana, političkih i montiranih suđenja, ili ako je, iz lukrativnih i drugih nečasnih pobuda, grubo kršio ljudska prava zajemčena Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorom'. Odluku o razrešenju, prema ovom članu, donosi Veliko personalno veće, koje čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije. Isti član obavezuje sve predsednike sudova da do 1. jula naredne godine Velikom personalnom veću podnesu predlog za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije sa svim potrebnim dokazima. Ako neki predsednik to ne učini, a postoje razlozi za pokretanje postupka, biće razrešen ove dužnosti. Inače, odredbe o lustraciji bi bile neka vrsta lex specialisa i važile bi samo određeno vreme.
Ovakvom rešenju oštro se suprotstavila Leposava Karamarković, predsednica Vrhovnog suda Srbije. Smatrajući ga improvizacijom, ona je upozorila da taj teret ne bi smeo da se svali na devet starijih i svakodnevnim obavezama opterećenih sudija.
- Da imamo i 22 velika personalna veća, ovaj posao ne bi mogao da bude završen ni za dve godine. Za to su neophodni organizovani i stručni timovi od ljudi od autoriteta. Zbog toga država prvo mora da se odredi prema lustraciji i donese zakon i 'pravila igre' - rekla je predsednica Karamarković.
Ako se prihvate rešenja koja su juče prezentirana, najviše izmena bi pretrpeo Zakon o javnom tužilaštvu, posebno u delu koji se tiče izbora i razrešenja, kao i odnosa ove organizacije i izvršne vlasti. Republički tužilac Siniša Simić smatra da tužioce odnosno zamenike tužilaca treba kao i sudije da bira parlament, a ne da ih imenuje Visoki savet pravosuđa. Simić se založio i da tužilačka funkcija ne bude ograničena na osam godina već stalna, kao i da se izmeni član koji ministru pravde daje pravo da i republičkog tužioca privremeno udalji s dužnosti. - To je potčinjavanje republičkog tužioca ministru pravde i tužilačke organizacije izvršnoj vlasti - ocenio je Simić.
Izmene se očekuju i u Zakonu o uređenju sudova, pa će upravni i apelacioni sudovi, umesto 1. oktobra ove godine, sa radom početi tek od 1. marta 2003. godine. M. I.
